حَدَّثَنَا وَكِيعٌ قَالَ حَدَّثَنَا أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يَزِيدَ مَوْلَى الْأَسْوَدِ بْنِ سُفْيَانَ عَنِ ابْنِ ثَوْبَانَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَرَجَ إِلَى الصَّلَاةِ فَلَمَّا كَبَّرَ انْصَرَفَ وَأَوْمَأَ إِلَيْهِمْ أَيْ كَمَا أَنْتُمْ ثُمَّ خَرَجَ فَاغْتَسَلَ ثُمَّ جَاءَ وَرَأْسُهُ يَقْطُرُ فَصَلَّى بِهِمْ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ إِنِّي كُنْتُ جُنُبًا فَنَسِيتُ أَنْ أَغْتَسِلَ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ṣ namozga chiqdilar. Takbir aytganlaridan soʻng qaytib, ularga: joyingizda turaveringlar, deb ishora qildilar. Soʻng chiqib ketib, gʻusl qildilar, keyin boshlaridan suv tomib qaytib keldilar va ularga namoz oʻqib berdilar. Namozni oʻqib boʻlgach: «Men junub edim, gʻusl qilishni unutibman», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ṣ намозга чиқдилар. Такбир айтганларидан сўнг қайтиб, уларга: жойингизда тураверинглар, деб ишора қилдилар. Сўнг чиқиб кетиб, ғусл қилдилар, кейин бошларидан сув томиб қайтиб келдилар ва уларга намоз ўқиб бердилар. Намозни ўқиб бўлгач: «Мен жунуб эдим, ғусл қилишни унутибман», дедилар.