حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ عَنْ أَبِي رَافِعٍ قَالَرَأَيْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ يَسْجُدُ فِي إِذَا السَّمَاءُ انْشَقَّتْ فَقُلْتُ أَتَسْجُدُ فِيهَا فَقَالَ نَعَمْ رَأَيْتُ خَلِيلِي يَسْجُدُ فِيهَا وَلَا أَزَالُ أَسْجُدُ فِيهَا حَتَّى أَلْقَاهُقَالَ شُعْبَةُ قُلْتُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ نَعَمْ
Abu Rofeʼ (rahimahulloh) aytdi: Men Abu Hurayrani {Osmon yorilganda} (surasi)da sajda qilayotganini koʻrdim va: «Sen bunda sajda qilasanmi?» dedim. U: «Ha, men doʻstim ẞni bunda sajda qilayotganlarini koʻrganman, u zotga yoʻliqquncha bunda sajda qilishni tark etmayman», dedi. Shuʼba aytdi: Men: «Nabiy ẞmi?» dedim. U: «Ha», dedi.Абу Рофеъ (раҳимаҳуллоҳ) айтди: Мен Абу Ҳурайрани {Осмон ёрилганда} (сураси)да сажда қилаётганини кўрдим ва: «Сен бунда сажда қиласанми?» дедим. У: «Ҳа, мен дўстим ẞни бунда сажда қилаётганларини кўрганман, у зотга йўлиққунча бунда сажда қилишни тарк этмайман», деди. Шуъба айтди: Мен: «Набий ẞми?» дедим. У: «Ҳа», деди.