حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ سُلَيْمَانَ عَنْ ذَكْوَانَ عَنِ أَبِي هُرَيْرَةَعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنَّهُ قَالَ لَوْ جُعِلَ لِأَحَدِهِمْ أَوْ لِأَحَدِكُمْ مِرْمَاتَانِ حَسَنَتَانِ أَوْ عَرْقٌ مِنْ شَاةٍ سَمِينَةٍ لَأَتَوْهَا أَجْمَعُونَ وَلَوْ يَعْلَمُونَ مَا فِيهِمَا يَعْنِي الْعِشَاءَ وَالصُّبْحَ لَأَتَوْهُمَا وَلَوْ حَبْوًا وَلَقَدْ هَمَمْتُ أَنْ آمُرَ رَجُلًا يُصَلِّي بِالنَّاسِ ثُمَّ آتِيَ أَقْوَامًا يَتَخَلَّفُونَ عَنْهَا أَوْ عَنْ الصَّلَاةِ فَأُحَرِّقَ عَلَيْهِمْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Nabiy ﷺdan rivoyat qiladiki, u zot: «Agar ulardan biriga — yoki biringizga — ikkita yaxshi oʻq uchi yoki semiz qoʻyning bir boʻgʻin goʻshti vaʼda qilinsa, hammalari (masjidga) kelar edilar. Agar ularda — yaʼni xufton va bomdodda — nima (savob) borligini bilsalar, emaklab boʻlsa ham kelar edilar. Men bir kishiga odamlarga imomlik qilishni buyurib, soʻng undan — yoki namozdan — qolayotgan qavmlarning oldiga borib, ularning ustiga (uylarini) yoqib yuborishni koʻnglimdan oʻtkazdim», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Набий ﷺдан ривоят қиладики, у зот: «Агар улардан бирига — ёки бирингизга — иккита яхши ўқ учи ёки семиз қўйнинг бир бўғин гўшти ваъда қилинса, ҳаммалари (масжидга) келар эдилар. Агар уларда — яъни хуфтон ва бомдодда — нима (савоб) борлигини билсалар, эмаклаб бўлса ҳам келар эдилар. Мен бир кишига одамларга имомлик қилишни буюриб, сўнг ундан — ёки намоздан — қолаётган қавмларнинг олдига бориб, уларнинг устига (уйларини) ёқиб юборишни кўнглимдан ўтказдим», дедилар.