حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِسْحَاقَ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَحَرَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا بَيْنَ لَابَتَيْهَا قَالَ يُرِيدُ الْمَدِينَةَ قَالَ فَلَوْ وَجَدْتُ الظِّبَاءَ سَاكِنَةً مَا ذَعَرْتُهَا
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ uning ikki toshloq oraligʻidagi joyni harom qildilar — yaʼni Madinani nazarda tutdi. (Abu Hurayra) dedi: Agar men ohularni u yerda tinch yotgan holda topsam ham, ularni hurkitmagan boʻlardim.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ унинг икки тошлоқ оралиғидаги жойни ҳаром қилдилар — яъни Мадинани назарда тутди. (Абу Ҳурайра) деди: Агар мен оҳуларни у ерда тинч ётган ҳолда топсам ҳам, уларни ҳуркитмаган бўлардим.