حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ عُثْمَانَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ فِي الدَّارِ وَهُوَ مَحْصُورٌ قَالَ وَكُنَّا نَدْخُلُ مَدْخَلًا إِذَا دَخَلْنَاهُ سَمِعْنَا كَلَامَ مَنْ عَلَى الْبَلَاطِ قَالَ فَدَخَلَ عُثْمَانُ يَوْمًا لِحَاجَةٍ فَخَرَجَ إِلَيْنَا مُنْتَقِعًا لَوْنُهُ فَقَالَ إِنَّهُمْ لَيَتَوَعَّدُونِي بِالْقَتْلِ آنِفًا قَالَ قُلْنَا يَكْفِيكَهُمُ اللَّهُ يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ قَالَ فَقَالَ وَبِمَ يَقْتُلُونِي فَإِنِّي سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ إِنَّهُ لَا يَحِلُّ دَمُ امْرِئٍ مُسْلِمٍ إِلَّا فِي إِحْدَى ثَلَاثٍ رَجُلٌ كَفَرَ بَعْدَ إِسْلَامِهِ أَوْ زَنَى بَعْدَ إِحْصَانِهِ أَوْ قَتَلَ نَفْسًا بِغَيْرِ نَفْسٍ فَوَاللَّهِ مَا زَنَيْتُ فِي جَاهِلِيَّةٍ وَلَا إِسْلَامٍ وَلَا تَمَنَّيْتُ بَدَلًا بِدِينِي مُذْ هَدَانِي اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ وَلَا قَتَلْتُ نَفْسًا فَبِمَ يَقْتُلُونِي.
Usmon (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Usmon (roziyallohu anhu) qamalda boʻlgan paytida uy ichida u zot bilan birga edim. Biz bir yoʻlakka kirar edik, unga kirsak, tosh yoʻlakdagi kishilarning gaplarini eshitardik. Bir kuni Usmon (roziyallohu anhu) biror hojat uchun oʻsha yerga kirdi, soʻng rangi oʻzgargan holda oldimizga chiqib: «Ular hozirgina meni oʻldirish bilan qoʻrqitdilar», dedi. Biz: «Alloh ularga qarshi senga kifoya qiladi, ey moʻminlar amiri», dedik. U: «Nima uchun meni oʻldirar ekanlar? Axir men Rasululloh ﷺning: ‹Musulmon kishining qoni faqat uch narsadan biri bilan halol boʻladi: islomdan keyin kofir boʻlgan kishi, yoki uylanganidan keyin zino qilgan kishi, yoki jonni jonsiz (nohaq) oʻldirgan kishi›, deganlarini eshitganman. Vallohi, men johiliyatda ham, islomda ham zino qilmadim, Alloh azza va jalla meni hidoyat qilganidan beri dinimga hech qanday almashtirish istamadim va bironta jonni oʻldirmadim. Bas, meni nima uchun oʻldirar ekanlar?» dedi.Усмон (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Усмон (розияллоҳу анҳу) қамалда бўлган пайтида уй ичида у зот билан бирга эдим. Биз бир йўлакка кирар эдик, унга кирсак, тош йўлакдаги кишиларнинг гапларини эшитардик. Бир куни Усмон (розияллоҳу анҳу) бирор ҳожат учун ўша ерга кирди, сўнг ранги ўзгарган ҳолда олдимизга чиқиб: «Улар ҳозиргина мени ўлдириш билан қўрқитдилар», деди. Биз: «Аллоҳ уларга қарши сенга кифоя қилади, эй мўминлар амири», дедик. У: «Нима учун мени ўлдирар эканлар? Ахир мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Мусулмон кишининг қони фақат уч нарсадан бири билан ҳалол бўлади: исломдан кейин кофир бўлган киши, ёки уйланганидан кейин зино қилган киши, ёки жонни жонсиз (ноҳақ) ўлдирган киши›, деганларини эшитганман. Валлоҳи, мен жоҳилиятда ҳам, исломда ҳам зино қилмадим, Аллоҳ азза ва жалла мени ҳидоят қилганидан бери динимга ҳеч қандай алмаштириш истамадим ва биронта жонни ўлдирмадим. Бас, мени нима учун ўлдирар эканлар?» деди.