حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنْ سُلَيْمَانَ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا يَمْنَعَنَّ أَحَدَكُمْ هَيْبَةُ النَّاسِ أَنْ يَقُولَ فِي حَقٍّ إِذَا رَآهُ أَوْ شَهِدَهُ أَوْ سَمِعَهُقَالَ وَقَالَ أَبُو سَعِيدٍ وَدِدْتُ أَنِّي لَمْ أَسْمَعْهُ
Abu Said (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Odamlardan hayiqish sizlardan biringizni haq (soʻz)ni — uni koʻrganda, yoki unga guvoh boʻlganda, yoki uni eshitganda — aytishdan toʻsmasin», dedilar. (Rovi) dedi: Abu Said: «Koshki uni eshitmagan boʻlsam edi», dedi.Абу Саид (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Одамлардан ҳайиқиш сизлардан бирингизни ҳақ (сўз)ни — уни кўрганда, ёки унга гувоҳ бўлганда, ёки уни эшитганда — айтишдан тўсмасин», дедилар. (Рови) деди: Абу Саид: «Кошки уни эшитмаган бўлсам эди», деди.