حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنِ ابْنِ أَبِي عَرُوبَةَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَمَّنْ لَقِيَ الْوَفْدَ وَذَكَرَ أَبَا نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍأَنَّ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ لَمَّا قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالُوا إِنَّا حَيٌّ مِنْ رَبِيعَةَ وَبَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارُ مُضَرَ وَلَسْنَا نَسْتَطِيعُ أَنْ نَأْتِيَكَ إِلَّا فِي أَشْهُرِ الْحُرُمِ فَمُرْنَا بِأَمْرٍ إِذَا نَحْنُ أَخَذْنَا بِهِ دَخَلْنَا الْجَنَّةَ وَنَأْمُرُ بِهِ أَوْ نَدْعُو مَنْ وَرَاءَنَا فَقَالَ آمُرُكُمْ بِأَرْبَعٍ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ اعْبُدُوا اللَّهَ وَلَا تُشْرِكُوا بِهِ شَيْئًا فَهَذَا لَيْسَ مِنْ الْأَرْبَعِ وَأَقِيمُوا الصَّلَاةَ وَآتَوْا الزَّكَاةَ وَصُومُوا رَمَضَانَ وَأَعْطُوا مِنْ الْغَنَائِمِ الْخُمُسَ وَأَنْهَاكُمْ عَنْ أَرْبَعٍ عَنْ الدُّبَّاءِ وَالنَّقِيرِ وَالْحَنْتَمِ وَالْمُزَفَّتِ قَالُوا وَمَا عِلْمُكَ بِالنَّقِيرِ قَالَ جِذْعٌ يُنْقَرُ ثُمَّ يُلْقُونَ فِيهِ مِنْ الْقُطَيْعَاءِ أَوْ الثَّمَرِ وَالْمَاءِ حَتَّى إِذَا سَكَنَ غَلَيَانُهُ شَرِبْتُمُوهُ حَتَّى إِنَّ أَحَدَكُمْ لَيَضْرِبُ ابْنَ عَمِّهِ بِالسَّيْفِ وَفِي الْقَوْمِ رَجُلٌ أَصَابَتْهُ جِرَاحَةٌ مِنْ ذَلِكَ فَجَعَلْتُ أُخَبِّئُهَا حَيَاءً مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالُوا فَمَا تَأْمُرُنَا أَنْ نَشْرَبَ قَالَ فِي الْأَسْقِيَةِ الَّتِي يُلَاثُ عَلَى أَفْوَاهِهَا قَالُوا إِنَّ أَرْضَنَا أَرْضٌ كَثِيرَةُ الْجُرْذَانِ لَا تَبْقَى فِيهَا أَسْقِيَةُ الْأُدُمِ قَالَ وَإِنْ أَكَلَتْهُ الْجُرْذَانُ مَرَّتَيْنِ أَوْ ثَلَاثًا وَقَالَ لِأَشَجِّ عَبْدِ الْقَيْسِ إِنَّ فِيكَ خُلَّتَيْنِ يُحِبُّهُمَا اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ الْحِلْمُ وَالْأَنَاةُ
Abu Said (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Abdul Qays vakillari Rasululloh ﷺ huzurlariga kelganlarida: «Biz Robiʼadan boʻlgan bir qabilamiz; biz bilan sening orangda Muzar kofirlari bor, biz senga faqat harom oylardagina kela olamiz. Bas, bizga shunday bir ishni buyurgin-ki, uni tutsak, jannatga kiraylik va ortimizda qolganlarni ham unga buyuraylik — yoki: chaqiraylik», dedilar. U zot: «Sizlarni toʻrt narsaga buyuraman va toʻrt narsadan qaytaraman: Allohga ibodat qilinglar va Unga hech narsani sherik qilmanglar» — bu (sanoqdagi) toʻrtdan emas —, «namozni toʻkis ado etinglar, zakot beringlar, Ramazon roʻzasini tutinglar va gʻanimatlardan beshdan birini beringlar. Sizlarni toʻrt narsadan qaytaraman: dubbo, naqir, hantam va muzaffatdan», dedilar. Ular: «Naqir haqida nimani bilasan?» dedilar. U zot: «(U) oʻyilgan bir toʻngʻakdir; soʻng sizlar unga qutayʼo (bir xil xurmo) yoki meva va suv solasizlar, uning qaynashi tinganda esa uni ichasizlar — hatto biringiz amakivachchasini qilich bilan uradi», dedilar. Qavm ichida shundan jarohat yetgan bir kishi bor edi; men Rasululloh ﷺdan uyalib, uni yashirar edim. Ular: «Bizga nimada ichishni buyurasan?» dedilar. U zot: «Ogʻizlari (bogʻlanib) burab qoʻyiladigan meshlarda», dedilar. Ular: «Bizning yerimiz kalamush koʻp yer, unda teri meshlar qolmaydi», dedilar. U zot: «Kalamushlar uni ikki marta yoki uch marta yeb qoʻysa ham (mayli)», dedilar. Va u zot Abdul Qaysning Ashajjiga: «Senda Alloh azza va jalla yaxshi koʻradigan ikki xislat bor: hilm (bosiqlik) va shoshmaslik», dedilar.Абу Саид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Абдул Қайс вакиллари Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келганларида: «Биз Робиъадан бўлган бир қабиламиз; биз билан сенинг орангда Музар кофирлари бор, биз сенга фақат ҳаром ойлардагина кела оламиз. Бас, бизга шундай бир ишни буюргин-ки, уни тутсак, жаннатга кирайлик ва ортимизда қолганларни ҳам унга буюрайлик — ёки: чақирайлик», дедилар. У зот: «Сизларни тўрт нарсага буюраман ва тўрт нарсадан қайтараман: Аллоҳга ибодат қилинглар ва Унга ҳеч нарсани шерик қилманглар» — бу (саноқдаги) тўртдан эмас —, «намозни тўкис адо этинглар, закот беринглар, Рамазон рўзасини тутинглар ва ғаниматлардан бешдан бирини беринглар. Сизларни тўрт нарсадан қайтараман: дуббо, нақир, ҳантам ва музаффатдан», дедилар. Улар: «Нақир ҳақида нимани биласан?» дедилар. У зот: «(У) ўйилган бир тўнғакдир; сўнг сизлар унга қутайъо (бир хил хурмо) ёки мева ва сув соласизлар, унинг қайнаши тинганда эса уни ичасизлар — ҳатто бирингиз амакиваччасини қилич билан уради», дедилар. Қавм ичида шундан жароҳат етган бир киши бор эди; мен Расулуллоҳ ﷺдан уялиб, уни яширар эдим. Улар: «Бизга нимада ичишни буюрасан?» дедилар. У зот: «Оғизлари (боғланиб) бураб қўйиладиган мешларда», дедилар. Улар: «Бизнинг еримиз каламуш кўп ер, унда тери мешлар қолмайди», дедилар. У зот: «Каламушлар уни икки марта ёки уч марта еб қўйса ҳам (майли)», дедилар. Ва у зот Абдул Қайснинг Ашажжига: «Сенда Аллоҳ азза ва жалла яхши кўрадиган икки хислат бор: ҳилм (босиқлик) ва шошмаслик», дедилар.