حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ شُعْبَةَ حَدَّثَنَا قَتَادَةُ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ أَبِي سُلَيْمَانَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ تَكُونُ أُمَرَاءُ تَغْشَاهُمْ غَوَاشٍ أَوْ حَوَاشٍ مِنْ النَّاسِ يَظْلِمُونَ وَيَكْذِبُونَ فَمَنْ دَخَلَ عَلَيْهِمْ فَصَدَّقَهُمْ بِكَذِبِهِمْ وَأَعَانَهُمْ عَلَى ظُلْمِهِمْ فَلَيْسَ مِنِّي وَلَسْتُ مِنْهُ وَمَنْ لَمْ يَدْخُلْ عَلَيْهِمْ وَيُصَدِّقْهُمْ بِكَذِبِهِمْ وَيُعِنْهُمْ عَلَى ظُلْمِهِمْ فَهُوَ مِنِّي وَأَنَا مِنْهُ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan, Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadi: «Shunday amirlar boʻladiki, ularning atrofini odamlardan (bir toʻda) oʻrab oladi; ular zulm qiladilar va yolgʻon soʻzlaydilar. Bas, kim ularning oldiga kirib, yolgʻonlarida ularni tasdiqlasa va zulmlarida ularga yordam bersa, u mendan emas, men ham undan emasman. Kim ularning oldiga kirmasa, yolgʻonlarida ularni tasdiqlamasa va zulmlarida ularga yordam bermasa, u mendandir, men ham undandirman».Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан, Набий ﷺдан ривоят қилинади: «Шундай амирлар бўладики, уларнинг атрофини одамлардан (бир тўда) ўраб олади; улар зулм қиладилар ва ёлғон сўзлайдилар. Бас, ким уларнинг олдига кириб, ёлғонларида уларни тасдиқласа ва зулмларида уларга ёрдам берса, у мендан эмас, мен ҳам ундан эмасман. Ким уларнинг олдига кирмаса, ёлғонларида уларни тасдиқламаса ва зулмларида уларга ёрдам бермаса, у мендандир, мен ҳам ундандирман».