حَدَّثَنَا وَكِيعٌ عَنْ يُونُسَ بْنِ عَمْرٍو عَنْ أَبِي الْوَدَّاكِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ قَالَأَصَبْنَا سَبْيًا يَوْمَ حُنَيْنٍ فَكُنَّا نَلْتَمِسُ فِدَاءَهُنَّ فَسَأَلْنَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الْعَزْلِ فَقَالَ اصْنَعُوا مَا بَدَا لَكُمْ فَمَا قَضَى اللَّهُ فَهُوَ كَائِنٌ فَلَيْسَ مِنْ كُلِّ الْمَاءِ يَكُونُ الْوَلَدُ
Abu Said (roziyallohu anhu) aytdi: Hunayn kuni asirlarga (ega) boʻldik va ularning fidyasini istardik. Shunda Rasululloh ﷺ dan azl haqida soʻradik. U zot: «Oʻzingizga maʼqul boʻlganini qilaveringlar. Alloh nimani hukm qilgan boʻlsa, oʻsha boʻladi. Bola butun suvdan (maniydan) boʻlavermaydi», dedilar.Абу Саид (розияллоҳу анҳу) айтди: Ҳунайн куни асирларга (эга) бўлдик ва уларнинг фидясини истардик. Шунда Расулуллоҳ ﷺ дан азл ҳақида сўрадик. У зот: «Ўзингизга маъқул бўлганини қилаверинглар. Аллоҳ нимани ҳукм қилган бўлса, ўша бўлади. Бола бутун сувдан (манийдан) бўлавермайди», дедилар.