حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ عُمَرَ أَخْبَرَنَا مَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ عَنْ عَطِيَّةَ الْعَوْفِيِّ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِنَّ الرَّجُلَ مِنْ أُمَّتِي لَيَشْفَعُ لِلْفِئَامِ مِنْ النَّاسِ فَيَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ بِشَفَاعَتِهِ وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَشْفَعُ لِلْقَبِيلَةِ مِنْ النَّاسِ فَيَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ بِشَفَاعَتِهِ وَإِنَّ الرَّجُلَ لَيَشْفَعُ لِلرَّجُلِ وَأَهْلِ بَيْتِهِ فَيَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ بِشَفَاعَتِهِ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ: «Albatta, ummatimdan bir kishi odamlarning katta bir jamoasiga shafoat qiladi va ular uning shafoati bilan jannatga kiradilar. Albatta, bir kishi odamlardan bir qabilaga shafoat qiladi va ular uning shafoati bilan jannatga kiradilar. Albatta, bir kishi bir kishiga va uning ahli baytiga shafoat qiladi va ular uning shafoati bilan jannatga kiradilar», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, умматимдан бир киши одамларнинг катта бир жамоасига шафоат қилади ва улар унинг шафоати билан жаннатга кирадилар. Албатта, бир киши одамлардан бир қабилага шафоат қилади ва улар унинг шафоати билан жаннатга кирадилар. Албатта, бир киши бир кишига ва унинг аҳли байтига шафоат қилади ва улар унинг шафоати билан жаннатга кирадилар», дедилар.