حَدَّثَنَا يُونُسُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ حَرْبٍ سَمِعْتُ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ يُحَدِّثُ قَالَغَزَوْنَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَدَكَ وَخَيْبَرَ قَالَ فَفَتَحَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِهِ فَدَكَ وَخَيْبَرَ فَوَقَعَ النَّاسُ فِي بَقْلَةٍ لَهُمْ هَذَا الثُّومُ وَالْبَصَلُ قَالَ فَرَاحُوا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَوَجَدَ رِيحَهَا فَتَأَذَّى بِهِ ثُمَّ عَادَ الْقَوْمُ فَقَالَ أَلَا لَا تَأْكُلُوهُ فَمَنْ أَكَلَ مِنْهَا شَيْئًا فَلَا يَقْرَبَنَّ مَجْلِسَنَا قَالَ وَوَقَعَ النَّاسُ يَوْمَ خَيْبَرَ فِي لُحُومِ الْحُمُرِ الْأَهْلِيَّةِ وَنَصَبُوا الْقُدُورَ وَنَصَبْتُ قِدْرِي فِيمَنْ نَصَبَ فَبَلَغَ ذَلِكَ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ أَنْهَاكُمْ عَنْهُ أَنْهَاكُمْ عَنْهُ مَرَّتَيْنِ فَأُكْفِئَتْ الْقُدُورُ فَكَفَأْتُ قِدْرِي فِيمَنْ كَفَأَ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Biz Rasululloh ﷺ bilan birga Fadak va Xaybarga gʻazot qildik. Alloh Oʻz Rasuliga Fadak va Xaybarni fath qilib berdi. Shunda odamlar oʻzlaridagi bir oʻsimlikka — mana shu sarimsoq va piyozga — yopishdilar. Soʻng ular Rasululloh ﷺ ning huzurlariga yoʻl oldilar, u zot uning hidini sezib, undan ozor topdilar. Odamlar yana (shuni) takrorlaganlarida, u zot: «Ogoh boʻlinglar, uni yemanglar! Kim undan biror narsa yegan boʻlsa, majlisimizga aslo yaqinlashmasin», dedilar. (Abu Said) dedi: Xaybar kuni odamlar uy eshaklarining goʻshtiga yopishdilar va qozonlarni osdilar; men ham osganlar qatorida oʻz qozonimni osdim. Bu Nabiy ﷺ ga yetib bordi, shunda u zot: «Men sizlarni undan qaytaraman, men sizlarni undan qaytaraman», deb ikki marta aytdilar. Shunda qozonlar agʻdarildi, men ham agʻdarganlar qatorida oʻz qozonimni agʻdardim.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга Фадак ва Хайбарга ғазот қилдик. Аллоҳ Ўз Расулига Фадак ва Хайбарни фатҳ қилиб берди. Шунда одамлар ўзларидаги бир ўсимликка — мана шу саримсоқ ва пиёзга — ёпишдилар. Сўнг улар Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурларига йўл олдилар, у зот унинг ҳидини сезиб, ундан озор топдилар. Одамлар яна (шуни) такрорлаганларида, у зот: «Огоҳ бўлинглар, уни еманглар! Ким ундан бирор нарса еган бўлса, мажлисимизга асло яқинлашмасин», дедилар. (Абу Саид) деди: Хайбар куни одамлар уй эшакларининг гўштига ёпишдилар ва қозонларни осдилар; мен ҳам осганлар қаторида ўз қозонимни осдим. Бу Набий ﷺ га етиб борди, шунда у зот: «Мен сизларни ундан қайтараман, мен сизларни ундан қайтараман», деб икки марта айтдилар. Шунда қозонлар ағдарилди, мен ҳам ағдарганлар қаторида ўз қозонимни ағдардим.