حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ مُحَمَّدٍ قَالَ عَبْد اللَّهِ وَسَمِعْتُهُ أَنَا مِنْ عُثْمَانَ حَدَّثَنَا جَرِيرٌ عَنْ الْأَعْمَشِ عَنْ أَبِي صَالِحٍ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ احْتَجَّتْ الْجَنَّةُ وَالنَّارُ فَقَالَتْ النَّارُ فِيَّ الْجَبَّارُونَ وَالْمُتَكَبِّرُونَ وَقَالَتْ الْجَنَّةُ فِيَّ ضُعَفَاءُ النَّاسِ وَمَسَاكِينُهُمْ قَالَ فَقَضَى بَيْنَهُمَا إِنَّكِ الْجَنَّةُ رَحْمَتِي أَرْحَمُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ وَإِنَّكِ النَّارُ عَذَابِي أُعَذِّبُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ وَلِكِلَاكُمَا عَلَيَّ مِلْؤُهَا
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Jannat bilan doʻzax bahslashdi. Doʻzax: ‹Menda jabborlar va mutakabbirlar bor›, dedi. Jannat: ‹Menda odamlarning zaiflari va miskinlari bor›, dedi. Shunda (Alloh) ikkovining orasida hukm qilib: ‹Sen — jannat, Mening rahmatimsan, sen bilan xohlaganimga rahm qilaman. Sen — doʻzax, Mening azobimsan, sen bilan xohlaganimni azoblayman. Ikkovingizni ham toʻldirish Mening zimmamdadir›, dedi», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жаннат билан дўзах баҳслашди. Дўзах: ‹Менда жабборлар ва мутакаббирлар бор›, деди. Жаннат: ‹Менда одамларнинг заифлари ва мискинлари бор›, деди. Шунда (Аллоҳ) икковининг орасида ҳукм қилиб: ‹Сен — жаннат, Менинг раҳматимсан, сен билан хоҳлаганимга раҳм қиламан. Сен — дўзах, Менинг азобимсан, сен билан хоҳлаганимни азоблайман. Икковингизни ҳам тўлдириш Менинг зиммамдадир›, деди», дедилар.