حَدَّثَنَا رَوْحٌ وَمُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ قَالَا ثَنَا سَعِيدٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّأَنَّ نَبِيَّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ نَهَى عَنْ الدُّبَّاءِ وَالْحَنْتَمِ وَالنَّقِيرِ وَالْمُزَفَّتِ وَأَنْ يُخْلَطَ بَيْنَ الزَّبِيبِ وَالتَّمْرِ وَالْبُسْرِ وَالتَّمْرِ
Abu Saʼid al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Nabiysi ﷺ ad-dubbo (qovoq idish), al-hantam (yashil sirlangan kosa), an-naqir (oʻyilgan yogʻoch idish) va al-muzaffat (smola surilgan idish)dan hamda mayiz bilan xurmoni, xom xurmo bilan xurmoni aralashtirishdan qaytardilar.Абу Саъид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Набийси ﷺ ад-дуббо (қовоқ идиш), ал-ҳантам (яшил сирланган коса), ан-нақир (ўйилган ёғоч идиш) ва ал-музаффат (смола сурилган идиш)дан ҳамда майиз билан хурмони, хом хурмо билан хурмони аралаштиришдан қайтардилар.