حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أُمَيَّةَ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَاعْتَكَفَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ فَسَمِعَهُمْ يَجْهَرُوا بِالْقِرَاءَةِ وَهُوَ فِي قُبَّةٍ لَهُ فَكَشَفَ السُّتُورَ وَكَشَفَ وَقَالَ أَلَا كُلُّكُمْ مُنَاجٍ رَبَّهُ فَلَا يُؤْذِيَنَّ بَعْضُكُمْ بَعْضًا وَلَا يَرْفَعَنَّ بَعْضُكُمْ عَلَى بَعْضٍ فِي الْقِرَاءَةِ أَوْ قَالَ فِي الصَّلَاةِ
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ masjidda eʼtikofda edilar va oʻz chodirlarida turib, odamlarning qiroatni ovoz chiqarib oʻqiyotganlarini eshitdilar. Shunda pardalarni ochib: «Ogoh boʻlinglar! Albatta, har biringiz Robbingizga munojot qilmoqdasiz; bas, baʼzingiz baʼzingizga ozor bermangiz va qiroatda baʼzingiz baʼzingizdan ovozni koʻtarmangiz», dedilar — yoki: «namozda», dedilar.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ масжидда эътикофда эдилар ва ўз чодирларида туриб, одамларнинг қироатни овоз чиқариб ўқиётганларини эшитдилар. Шунда пардаларни очиб: «Огоҳ бўлинглар! Албатта, ҳар бирингиз Роббингизга муножот қилмоқдасиз; бас, баъзингиз баъзингизга озор бермангиз ва қироатда баъзингиз баъзингиздан овозни кўтармангиз», дедилар — ёки: «намозда», дедилар.