حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ أَنَسٍ قَالَلَمَّا أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَيْبَرَ فَوَجَدَهُمْ حِينَ خَرَجُوا إِلَى زُرُوعِهِمْ وَمَعَهُمْ مَسَاحِيهِمْ فَلَمَّا رَأَوْهُ وَمَعَهُ الْجَيْشُ نَكَصُوا فَرَجَعُوا إِلَى حِصْنِهِمْ فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ اللَّهُ أَكْبَرُ خَرِبَتْ خَيْبَرُ إِنَّا إِذَا نَزَلْنَا بِسَاحَةِ قَوْمٍ فَسَاءَ صَبَاحُ الْمُنْذَرِينَ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ Xaybarga kelganlarida, ularni ekinlariga chiqqan, belkuraklari oʻzlari bilan boʻlgan holda topdilar. Ular u zotni va u zot bilan birga qoʻshinni koʻrishgach, ortga tisarilib, qalʼalariga qaytib ketishdi. Shunda Nabiy ﷺ: «Allohu akbar! Xaybar vayron boʻldi! Biz bir qavmning maydoniga tushsak, ogohlantirilganlarning tongi naqadar yomon boʻladi!» dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ Хайбарга келганларида, уларни экинларига чиққан, белкураклари ўзлари билан бўлган ҳолда топдилар. Улар у зотни ва у зот билан бирга қўшинни кўришгач, ортга тисарилиб, қалъаларига қайтиб кетишди. Шунда Набий ﷺ: «Аллоҳу акбар! Хайбар вайрон бўлди! Биз бир қавмнинг майдонига тушсак, огоҳлантирилганларнинг тонги нақадар ёмон бўлади!» дедилар.