حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍ قَالَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ حِينَ وُلِدَ وَهُوَ يَهْنَأُ بَعِيرًا لَهُ وَعَلَيْهِ عَبَاءَةٌ فَقَالَ مَعَكَ تَمْرٌ فَنَاوَلْتُهُ تَمَرَاتٍ فَأَلْقَاهُنَّ فِي فِيهِ فَلَاكَهُنَّ ثُمَّ فَغَرَ فَاهُ ثُمَّ أَوْجَرَهُنَّ إِيَّاهُ فَجَعَلَ يَتَلَمَّظُ الصَّبِيُّ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حُبُّ الْأَنْصَارِ التَّمْرَ وَسَمَّاهُ عَبْدَ اللَّهِ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi: Men Abdulloh ibn Abu Talhani tugʻilgan paytida Nabiy ﷺning huzurlariga olib bordim. U zot jun choponda boʻlib, oʻz tuyalariga qatron surtayotgan edilar. U zot: «Yoningda xurmo bormi?», dedilar. Bas, men u zotga bir nechta xurmo uzatdim. U zot ularni ogʻizlariga solib chaynadilar, soʻng (goʻdakning) ogʻzini ochib, uni uning ogʻziga soldilar. Bas, goʻdak (ogʻzini) yalay boshladi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Ansorlarning sevimlisi xurmodir», dedilar va unga Abdulloh deb nom qoʻydilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Абдуллоҳ ибн Абу Талҳани туғилган пайтида Набий ﷺнинг ҳузурларига олиб бордим. У зот жун чопонда бўлиб, ўз туяларига қатрон суртаётган эдилар. У зот: «Ёнингда хурмо борми?», дедилар. Бас, мен у зотга бир нечта хурмо узатдим. У зот уларни оғизларига солиб чайнадилар, сўнг (гўдакнинг) оғзини очиб, уни унинг оғзига солдилар. Бас, гўдак (оғзини) ялай бошлади. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Ансорларнинг севимлиси хурмодир», дедилар ва унга Абдуллоҳ деб ном қўйдилар.