حَدَّثَنَا حَسَنُ بْنُ مُوسَى حَدَّثَنَا هِلَالُ بْنُ أَبِي دَاوُدَ يَعْنِي الْحَبَطِيُّ أَبُو هِشَامٍ قَالَ أَخِي هَارُونُ بْنُ أَبِي دَاوُدَأَتَيْتُ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ فَقُلْتُ يَا أَبَا حَمْزَةَ إِنَّ الْمَكَانَ بَعِيدٌ وَنَحْنُ يُعْجِبُنَا أَنْ نَعُودَكَ فَرَفَعَ رَأْسَهُ فَقَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ أَيُّمَا رَجُلٍ عَادَ مَرِيضًا فَإِنَّمَا يَخُوضُ فِي الرَّحْمَةِ فَإِذَا قَعَدَ عِنْدَ الْمَرِيضِ غَمَرَتْهُ الرَّحْمَةُ قَالَ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذَا الصَّحِيحُ الَّذِي يَعُودُ الْمَرِيضَ فَالْمَرِيضُ مَا لَهُ قَالَ تُحَطُّ عَنْهُ ذُنُوبُهُ
Horun ibn Abu Dovud aytdi: Men Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)ning oldiga keldim va: «Ey Abu Hamza, joy uzoq, biz esa seni yoʻqlab turishni yaxshi koʻramiz», dedim. Shunda u boshini koʻtarib: Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdim, dedi: «Qaysi bir kishi bemorni yoʻqlasa, u rahmat ichida kezadi; bemorning yoniga oʻtirsa, rahmat uni qoplaydi». Men: «Yo Rasululloh, bu — bemorni yoʻqlagan sogʻlom kishi (uchun shunday); bemorga esa nima bor?» dedim. U zot: «Uning gunohlari toʻkiladi», dedilar.Ҳорун ибн Абу Довуд айтди: Мен Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келдим ва: «Эй Абу Ҳамза, жой узоқ, биз эса сени йўқлаб туришни яхши кўрамиз», дедим. Шунда у бошини кўтариб: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитдим, деди: «Қайси бир киши беморни йўқласа, у раҳмат ичида кезади; беморнинг ёнига ўтирса, раҳмат уни қоплайди». Мен: «Ё Расулуллоҳ, бу — беморни йўқлаган соғлом киши (учун шундай); беморга эса нима бор?» дедим. У зот: «Унинг гуноҳлари тўкилади», дедилар.