حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ صُهَيْبٍ عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍعَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لَيَرِدَنَّ الْحَوْضَ عَلَيَّ رِجَالٌ حَتَّى إِذَا رَأَيْتُهُمْ رُفِعُوا إِلَيَّ فَاخْتُلِجُوا دُونِي فَلَأَقُولَنَّ يَا رَبِّ أَصْحَابِي أَصْحَابِي فَيُقَالُ إِنَّكَ لَا تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi: u zot shunday dedilar: Havzim boshiga albatta bir qancha kishilar keladi; men ularni koʻrib turganimda, ular menga (yaqin) koʻtariladi, soʻng mening oldimdan tortib olinadi. Shunda men albatta: «Ey Robbim, mening sahobalarim, mening sahobalarim!» deyman. Menga esa: «Sen ular sendan keyin nima ish qilganlarini bilmaysan», deyiladi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) Набий ﷺдан ривоят қилади: у зот шундай дедилар: Ҳавзим бошига албатта бир қанча кишилар келади; мен уларни кўриб турганимда, улар менга (яқин) кўтарилади, сўнг менинг олдимдан тортиб олинади. Шунда мен албатта: «Эй Роббим, менинг саҳобаларим, менинг саҳобаларим!» дейман. Менга эса: «Сен улар сендан кейин нима иш қилганларини билмайсан», дейилади.