حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍأَنَّ امْرَأَةً كَانَ فِي عَقْلِهَا شَيْءٌ فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي حَاجَةً فَقَالَ يَا أُمَّ فُلَانٍ انْظُرِي إِلَى أَيِّ الطَّرِيقِ شِئْتِ فَقَامَ مَعَهَا يُنَاجِيهَا حَتَّى قَضَتْ حَاجَتَهَا
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, aqlida biroz nuqsoni boʻlgan bir ayol: «Yo Rasululloh, mening sizdan bir hojatim bor», dedi. U zot: «Ey falonchining onasi, qaysi yoʻlni xohlasang, qarab (tanlab) ol», dedilar. Soʻng u bilan birga turib, hojatini ado etib boʻlguncha u bilan gaplashdilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, ақлида бироз нуқсони бўлган бир аёл: «Ё Расулуллоҳ, менинг сиздан бир ҳожатим бор», деди. У зот: «Эй фалончининг онаси, қайси йўлни хоҳласанг, қараб (танлаб) ол», дедилар. Сўнг у билан бирга туриб, ҳожатини адо этиб бўлгунча у билан гаплашдилар.