حَدَّثَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ مُعَاذٍ، حَدَّثَنَا قَيْسُ بْنُ الرَّبِيعِ، عَنْ أَبِي الْمِقْدَامِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْأَزْرَقِ، عَنْ عَلِيٍّ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ دَخَلَ عَلَيَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَأَنَا نَائِمٌ عَلَى الْمَنَامَةِ فَاسْتَسْقَى الْحَسَنُ أَوْ الْحُسَيْنُ قَالَ فَقَامَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَى شَاةٍ لَنَا بِكْرٍ فَحَلَبَهَا فَدَرَّتْ فَجَاءَهُ الْحَسَنُ فَنَحَّاهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَتْ فَاطِمَةُ يَا رَسُولَ اللَّهِ كَأَنَّهُ أَحَبُّهُمَا إِلَيْكَ قَالَ لَا وَلَكِنَّهُ اسْتَسْقَى قَبْلَهُ ثُمَّ قَالَ إِنِّي وَإِيَّاكِ وَهَذَيْنِ وَهَذَا الرَّاقِدَ فِي مَكَانٍ وَاحِدٍ يَوْمَ الْقِيَامَةِ.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Men toʻshakda uxlab yotgan edim, huzurimga Rasululloh ﷺ kirdilar. Shunda Hasan yoki Husayn suv soʻradi. Nabiy ﷺ bizning yosh bir echkimiz oldiga borib, uni sogʻdilar, u sut berdi. Soʻng Hasan keldi, Nabiy ﷺ uni chetlatdilar. Fotima: ‹Ey Allohning Rasuli, u ikkovidan sizga koʻproq mahbubdek koʻrinadi?› dedi. U zot: ‹Yoʻq, lekin u avval suv soʻragan edi›, dedilar. Soʻng: ‹Men, sen, mana bu ikkovi va uxlab yotgan mana bu kishi qiyomat kuni bitta joyda boʻlamiz›, dedilar».Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Мен тўшакда ухлаб ётган эдим, ҳузуримга Расулуллоҳ ﷺ кирдилар. Шунда Ҳасан ёки Ҳусайн сув сўради. Набий ﷺ бизнинг ёш бир эчкимиз олдига бориб, уни соғдилар, у сут берди. Сўнг Ҳасан келди, Набий ﷺ уни четлатдилар. Фотима: ‹Эй Аллоҳнинг Расули, у икковидан сизга кўпроқ маҳбубдек кўринади?› деди. У зот: ‹Йўқ, лекин у аввал сув сўраган эди›, дедилар. Сўнг: ‹Мен, сен, мана бу иккови ва ухлаб ётган мана бу киши қиёмат куни битта жойда бўламиз›, дедилар».