قَالَ عَبْد اللَّهِ وَجَدْتُ فِي كِتَابِ أَبِي بِخَطِّ يَدِهِ حَدَّثَنَا يَعْلَى بْنُ عُبَيْدٍ قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ مَنْصُورٍ عَنْ مُجَاهِدٍ عَنِ الْحَكَمِ بْنِ سُفْيَانَ أَوْ سُفْيَانَ بْنِ الْحَكَمِ قَالَرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَالَ يَعْنِي ثُمَّ تَوَضَّأَ ثُمَّ نَضَحَ عَلَى فَرْجِهِ
Abdulloh aytdi: Otamning kitobida, uning oʻz qoʻli bilan yozilganini topdim: Hakam ibn Sufyon — yoki Sufyon ibnul-Hakam — aytdi: Men Rasululloh ﷺ ni koʻrdim: u zot kichik hojat chiqardilar — yaʼni soʻng tahorat oldilar, soʻng avratlariga suv sepdilar.Абдуллоҳ айтди: Отамнинг китобида, унинг ўз қўли билан ёзилганини топдим: Ҳакам ибн Суфён — ёки Суфён ибнул-Ҳакам — айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни кўрдим: у зот кичик ҳожат чиқардилар — яъни сўнг таҳорат олдилар, сўнг авратларига сув сепдилар.