حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ وَابْنُ جَعْفَرٍ قَالَا حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَمْرِو بْنِ مُرَّةَ عَنْ خَيْثَمَةَ عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ قَالَذَكَرَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ النَّارَ قَالَ ابْنُ جَعْفَرٍ فَتَعَوَّذَ مِنْهَا وَأَشَاحَ بِوَجْهِهِ ثُمَّ قَالَ اتَّقُوا النَّارَ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ فَإِنْ لَمْ تَجِدُوا فَبِكَلِمَةٍ طَيِّبَةٍ
Adiy ibn Hotim (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ doʻzax oʻtini eslatdilar. Ibn Jaʼfarning (rivoyatida): undan (Allohga) panoh tiladilar va yuzlarini burdilar, deyilgan. Soʻng u zot: «Yarim dona xurmo bilan boʻlsa ham doʻzax oʻtidan saqlaninglar; agar (uni ham) topmasanglar, yaxshi soʻz bilan (saqlaninglar)», dedilar.Адий ибн Ҳотим (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дўзах ўтини эслатдилар. Ибн Жаъфарнинг (ривоятида): ундан (Аллоҳга) паноҳ тиладилар ва юзларини бурдилар, дейилган. Сўнг у зот: «Ярим дона хурмо билан бўлса ҳам дўзах ўтидан сақланинглар; агар (уни ҳам) топмасанглар, яхши сўз билан (сақланинглар)», дедилар.