حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ عَنْ يُونُسَ عَنِ الْحَسَنِأَنَّ النُّعْمَانَ بْنَ بَشِيرٍ كَتَبَ إِلَى قَيْسِ بْنِ الْهَيْثَمِ إِنَّكُمْ إِخْوَانُنَا وَأَشِقَّاؤُنَا وَإِنَّا شَهِدْنَا وَلَمْ تَشْهَدُوا وَسَمِعْنَا وَلَمْ تَسْمَعُوا وَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ يَقُولُ إِنَّ بَيْنَ يَدَيْ السَّاعَةِ فِتَنًا كَأَنَّهَا قِطَعُ اللَّيْلِ الْمُظْلِمِ يُصْبِحُ الرَّجُلُ فِيهَا مُؤْمِنًا وَيُمْسِي كَافِرًا وَيَبِيعُ فِيهَا أَقْوَامٌ خَلَاقَهُمْ بِعَرَضٍ مِنْ الدُّنْيَا
Hasandan rivoyat qilinadiki, Nuʼmon ibn Bashir Qays ibn Haysamga shunday yozdi: «Sizlar bizning birodarlarimiz va tuqqan qarindoshlarimizsizlar. Biz (u zotni) koʻrdik, sizlar koʻrmadingizlar; biz eshitdik, sizlar eshitmadingizlar. Albatta, Rasululloh ﷺ: ‹Qiyomat oldida xuddi zulmat kechaning boʻlaklariday fitnalar boʻladi; unda kishi moʻmin holida tongni qarshilaydi-yu, kofir holida kechga kiradi; unda baʼzi qavmlar oʻz nasibalarini dunyoning arzimas matosiga sotib yuboradilar›, der edilar».Ҳасандан ривоят қилинадики, Нуъмон ибн Башир Қайс ибн Ҳайсамга шундай ёзди: «Сизлар бизнинг биродарларимиз ва туққан қариндошларимизсизлар. Биз (у зотни) кўрдик, сизлар кўрмадингизлар; биз эшитдик, сизлар эшитмадингизлар. Албатта, Расулуллоҳ ﷺ: ‹Қиёмат олдида худди зулмат кечанинг бўлакларидай фитналар бўлади; унда киши мўмин ҳолида тонгни қаршилайди-ю, кофир ҳолида кечга киради; унда баъзи қавмлар ўз насибаларини дунёнинг арзимас матосига сотиб юборадилар›, дер эдилар».