حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الْبَرَاءِ أَوْ غَيْرِهِ قَالَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ الْأَنْصَارِ بِالْعَبَّاسِ قَدْ أَسَرَهُ فَقَالَ الْعَبَّاسُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لَيْسَ هَذَا أَسَرَنِي أَسَرَنِي رَجُلٌ مِنْ الْقَوْمِ أَنْزِعُ مِنْ هَيْئَتِهِ كَذَا وَكَذَا فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لِلرَّجُلِ لَقَدْ آزَرَكَ اللَّهُ بِمَلَكٍ كَرِيمٍ
Baroʼ (roziyallohu anhu)dan — yoki undan boshqadan — rivoyat qilinadi: Ansorlardan bir kishi Abbosni asir qilib olib keldi. Abbos: «Yo Rasululloh, meni bu (kishi) asir qilgani yoʻq; meni qavmdan boʻlgan, qiyofasi ana shunday va ana shunday bir kishi asir qildi», dedi. Shunda Rasululloh ﷺ u kishiga: «Alloh seni karamli bir farishta bilan quvvatlabdi», dedilar.Барў (розияллоҳу анҳу)дан — ёки ундан бошқадан — ривоят қилинади: Ансорлардан бир киши Аббосни асир қилиб олиб келди. Аббос: «Ё Расулуллоҳ, мени бу (киши) асир қилгани йўқ; мени қавмдан бўлган, қиёфаси ана шундай ва ана шундай бир киши асир қилди», деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ у кишига: «Аллоҳ сени карамли бир фаришта билан қувватлабди», дедилар.