قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَن أَبِي إِسْحَاقَ عَن الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا أَقْبَلَ مِنْ سَفَرٍ قَالَ آيِبُونَ تَائِبُونَ لِرَبِّنَا حَامِدُونَحَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو عَن شُعْبَةَ عَن أَبِي إِسْحَاقَ عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ الْبَرَاءِ عَن أَبِيهِ الْبَرَاءِ بْنِ عَازِبٍ مِثْلَ ذَلِكَ
Nabiy ﷺdan rivoyat qilinadiki, u zot safardan qaytganlarida: «Oyibuna, toibuna, li-Robbina homiduna (qaytguvchimiz, tavba qilguvchimiz, Robbimizga hamd aytguvchimiz)», der edilar. Boshqa yoʻl bilan ham Baro ibn Ozibdan shuning misli (rivoyat qilindi).Набий ﷺдан ривоят қилинадики, у зот сафардан қайтганларида: «Ойибуна, тоибуна, ли-Роббина ҳомидуна (қайтгувчимиз, тавба қилгувчимиз, Роббимизга ҳамд айтгувчимиз)», дер эдилар. Бошқа йўл билан ҳам Баро ибн Озибдан шунинг мисли (ривоят қилинди).