حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ مَعْبَدِ بْنِ خَالِدٍ قَالَ سَمِعْتُ حَارِثَةَ بْنَ وَهْبٍ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ تَصَدَّقُوا فَيُوشِكُ الرَّجُلُ يَمْشِي بِصَدَقَتِهِ فَيَقُولُ الَّذِي أُعْطِيَهَا لَوْ جِئْتَ بِهَا بِالْأَمْسِ قَبِلْتُهَا وَأَمَّا الْآنَ فَلَا حَاجَةَ لِي فِيهَا فَلَا يَجِدُ مَنْ يَقْبَلُهَا
Horisa ibn Vahb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ ni shunday deganlarini eshitdim: «Sadaqa qilinglar! Chunki shunday zamon yaqindirki, (oʻshanda) kishi sadaqasini koʻtarib yuradi-yu, oʻziga sadaqa berilayotgan kishi: ‹Buni kecha keltirganingda qabul qilardim, ammo endi menga bunga hojat yoʻq›, deydi. Shunda u (sadaqasini) qabul qiladigan kishini topolmaydi», dedilar.Ҳориса ибн Ваҳб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни шундай деганларини эшитдим: «Садақа қилинглар! Чунки шундай замон яқиндирки, (ўшанда) киши садақасини кўтариб юради-ю, ўзига садақа берилаётган киши: ‹Буни кеча келтирганингда қабул қилардим, аммо энди менга бунга ҳожат йўқ›, дейди. Шунда у (садақасини) қабул қиладиган кишини тополмайди», дедилар.