حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ نَاجِيَةَ الْخُزَاعِيِّ قَالَوَكَانَ صَاحِبَ بُدْنِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ قُلْتُ كَيْفَ أَصْنَعُ بِمَا عَطِبَ مِنْ الْبُدْنِ قَالَ انْحَرْهُ وَاغْمِسْ نَعْلَهُ فِي دَمِهِ وَاضْرِبْ صَفْحَتَهُ وَخَلِّ بَيْنَ النَّاسِ وَبَيْنَهُ فَلْيَأْكُلُوهُ
Nojiya al-Xuzoiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi — u Rasululloh ﷺning qurbonlik tuyalariga qaraydigan kishi edi. U aytdi: «Qurbonlik tuyalaridan yaroqsiz holga kelib qolganini nima qilay?» dedim. U zot: «Uni soʻygin, boshmogʻini uning qoniga botirgin, yon bagʻriga (belgi) urgin va odamlar bilan uning oʻrtasini boʻsh qoʻygin, ular uni yeb olsinlar», dedilar.Ножия ал-Хузоий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади — у Расулуллоҳ ﷺнинг қурбонлик туяларига қарайдиган киши эди. У айтди: «Қурбонлик туяларидан яроқсиз ҳолга келиб қолганини нима қилай?» дедим. У зот: «Уни сўйгин, бошмоғини унинг қонига ботиргин, ён бағрига (белги) ургин ва одамлар билан унинг ўртасини бўш қўйгин, улар уни еб олсинлар», дедилар.