حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عَدِيٍّ عَنِ ابْنِ عَوْنٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ عَنْ ابْنِ حُذَيْفَةَ قَالَ كُنْتُ أُحَدَّثُ حَدِيثًا عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ فَقُلْتُ هَذَا عَدِيٌّ فِي نَاحِيَةِ الْكُوفَةِ فَلَوْ أَتَيْتُهُ فَكُنْتُ أَنَا الَّذِي أَسْمَعُهُ مِنْهُ فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ إِنِّي كُنْتُ أُحَدَّثُ عَنْكَ حَدِيثًا فَأَرَدْتُ أَنْ أَكُونَ أَنَا الَّذِي أَسْمَعُهُ مِنْكَ قَالَلَمَّا بَعَثَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَرْتُ مِنْهُ حَتَّى كُنْتُ فِي أَقْصَى أَرْضِ الْمُسْلِمِينَ مِمَّا يَلِي الرُّومَ قَالَ فَكَرِهْتُ مَكَانِي الَّذِي أَنَا فِيهِ حَتَّى كُنْتُ لَهُ أَشَدَّ كَرَاهِيَةً لَهُ مِنِّي مِنْ حَيْثُ جِئْتُ قَالَ قُلْتُ لَآتِيَنَّ هَذَا الرَّجُلَ فَوَاللَّهِ إِنْ كَانَ صَادِقًا فَلَأَسْمَعَنَّ مِنْهُ وَإِنْ كَانَ كَاذِبًا مَا هُوَ بِضَائِرِي قَالَ فَأَتَيْتُهُ وَاسْتَشْرَفَنِي النَّاسُ وَقَالُوا عَدِيُّ بْنُ حَاتِمٍ عَدِيُّ بْنُ حَاتِمٍ قَالَ أَظُنُّهُ قَالَ ثَلَاثَ مِرَارٍ قَالَ فَقَالَ لِي يَا عَدِيُّ بْنَ حَاتِمٍ أَسْلِمْ تَسْلَمْ قَالَ قُلْتُ إِنِّي مِنْ أَهْلِ دِينٍ قَالَ يَا عَدِيُّ بْنَ حَاتِمٍ أَسْلِمْ تَسْلَمْ قَالَ قُلْتُ إِنِّي مِنْ أَهْلِ دِينٍ قَالَهَا ثَلَاثًا قَالَ أَنَا أَعْلَمُ بِدِينِكَ مِنْكَ قَالَ قُلْتُ أَنْتَ أَعْلَمُ بِدِينِي مِنِّي قَالَ نَعَمْ قَالَ أَلَيْسَ تَرْأَسُ قَوْمَكَ قَالَ قُلْتُ بَلَى قَالَ فَذَكَرَ مُحَمَّدٌ الرَّكُوسِيَّةَ قَالَ كَلِمَةً الْتَمَسَهَا يُقِيمُهَا فَتَرَكَهَا قَالَ فَإِنَّهُ لَا يَحِلُّ فِي دِينِكَ الْمِرْبَاعُ قَالَ فَلَمَّا قَالَهَا تَوَاضَعَتْ مِنِّي هُنَيَّةٌ قَالَ وَإِنِّي قَدْ أَرَى أَنَّ مِمَّا يَمْنَعُكَ خَصَاصَةٌ تَرَاهَا مِمَّنْ حَوْلِي
Ibn Huzayfa aytdi: Menga Adiy ibn Hotimdan bir hadis aytilardi. Men: «Mana Adiyning oʻzi Kufa chekkasida turibdi-ku, uning oldiga borsam, uni oʻzidan eshitgan men boʻlar edim», dedim va uning oldiga bordim. «Men sendan bir hadis rivoyat qilinganini eshitardim, uni oʻzingdan eshitishni istadim», dedim. U shunday dedi: Aziz va jalil Alloh Nabiy ﷺni yuborganida, men undan qochib, musulmonlar yerining eng chekkasiga, Rum tomoniga borib qoldim. Soʻng oʻzim turgan joyni yomon koʻrib qoldim, hatto uni kelgan joyimdan ham qattiqroq yomon koʻrdim. Men: «Albatta, bu kishining oldiga boraman: Allohga qasamki, agar u rostgoʻy boʻlsa, undan eshitaman, agar yolgʻonchi boʻlsa, u menga zarar qilmaydi», dedim. Uning oldiga bordim, odamlar meni koʻrib: «Adiy ibn Hotim, Adiy ibn Hotim!» dedilar — buni uch marta aytdi deb oʻylayman. U zot menga: «Ey Adiy ibn Hotim, islomga kir — salomat boʻlasan», dedilar. Men: «Men bir din ahlidanman», dedim. U zot: «Ey Adiy ibn Hotim, islomga kir — salomat boʻlasan», dedilar. Men: «Men bir din ahlidanman», dedim; buni uch marta aytdilar. U zot: «Men sening diningni sendan koʻra yaxshiroq bilaman», dedilar. Men: «Sen mening dinimni mendan yaxshiroq bilasanmi?» dedim. U zot: «Ha», dedilar. U zot: «Sen qavmingga boshliqlik qilmaysanmi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. Muhammad rakusiylikni zikr qildi va u bir soʻzni tiklamoqchi boʻlib izladi, soʻng uni tark qildi. U zot: «Albatta, sening diningda oʻljaning toʻrtdan biri senga halol emas», dedilar. U buni aytganda, ichimda bir narsa pasaydi. U zot: «Men seni toʻsib turgan narsa — atrofimdagilarda koʻrayotgan kambagʻallikdir deb bilaman», dedilar.Ибн Ҳузайфа айтди: Менга Адий ибн Ҳотимдан бир ҳадис айтиларди. Мен: «Мана Адийнинг ўзи Куфа чеккасида турибди-ку, унинг олдига борсам, уни ўзидан эшитган мен бўлар эдим», дедим ва унинг олдига бордим. «Мен сендан бир ҳадис ривоят қилинганини эшитардим, уни ўзингдан эшитишни истадим», дедим. У шундай деди: Азиз ва жалил Аллоҳ Набий ﷺни юборганида, мен ундан қочиб, мусулмонлар ерининг энг чеккасига, Рум томонига бориб қолдим. Сўнг ўзим турган жойни ёмон кўриб қолдим, ҳатто уни келган жойимдан ҳам қаттиқроқ ёмон кўрдим. Мен: «Албатта, бу кишининг олдига бораман: Аллоҳга қасамки, агар у ростгўй бўлса, ундан эшитаман, агар ёлғончи бўлса, у менга зарар қилмайди», дедим. Унинг олдига бордим, одамлар мени кўриб: «Адий ибн Ҳотим, Адий ибн Ҳотим!» дедилар — буни уч марта айтди деб ўйлайман. У зот менга: «Эй Адий ибн Ҳотим, исломга кир — саломат бўласан», дедилар. Мен: «Мен бир дин аҳлиданман», дедим. У зот: «Эй Адий ибн Ҳотим, исломга кир — саломат бўласан», дедилар. Мен: «Мен бир дин аҳлиданман», дедим; буни уч марта айтдилар. У зот: «Мен сенинг динингни сендан кўра яхшироқ биламан», дедилар. Мен: «Сен менинг динимни мендан яхшироқ биласанми?» дедим. У зот: «Ҳа», дедилар. У зот: «Сен қавмингга бошлиқлик қилмайсанми?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. Муҳаммад ракусийликни зикр қилди ва у бир сўзни тикламоқчи бўлиб излади, сўнг уни тарк қилди. У зот: «Албатта, сенинг динингда ўлжанинг тўртдан бири сенга ҳалол эмас», дедилар. У буни айтганда, ичимда бир нарса пасайди. У зот: «Мен сени тўсиб турган нарса — атрофимдагиларда кўраётган камбағалликдир деб биламан», дедилар.