حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ أَبِي مَسْلَمَةَ عَنْ أَبِي نَضْرَةَ عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ قَالَإِنَّ أَبَا مُوسَى اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُمَا قَالَ وَاحِدَةً ثِنْتَيْنِ ثَلَاثَ ثُمَّ رَجَعَ أَبُو مُوسَى فَقَالَ لَهُ عُمَرُ رَضِيَ اللَّهُ تَعَالَى عَنْهُ لَتَأْتِيَنَّ عَلَى هَذَا بِبَيِّنَةٍ أَوْ لَأَفْعَلَنَّ قَالَ كَأَنَّهُ يَقُولُ أَجْعَلُكَ نَكَالًا فِي الْآفَاقِ فَانْطَلَقَ أَبُو مُوسَى إِلَى مَجْلِسٍ فِيهِ الْأَنْصَارُ فَذَكَرَ ذَلِكَ لَهُمْ فَقَالَ أَلَمْ تَعْلَمُوا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ إِذَا اسْتَأْذَنَ أَحَدُكُمْ ثَلَاثًا فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ فَلْيَرْجِعْ قَالُوا بَلَى لَا يَقُومُ مَعَكَ إِلَّا أَصْغَرُنَا قَالَ فَقَامَ أَبُو سَعِيدٍ الْخُدْرِيُّ إِلَى عُمَرَ فَقَالَ هَذَا أَبُو سَعِيدٍ فَخَلَّى عَنْهُ
Abu Saʼid al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Abu Muso Umar (roziyallohu anhumo)ning huzuriga kirishga izn soʻradi — bir marta, ikki marta, uch marta, — soʻng qaytib ketdi. Shunda Umar (roziyallohu anhu) unga: «Bunga albatta bir dalil keltirasan, boʻlmasa (bilganimni) qilaman», dedi — yaʼni: «Seni yurtlarga ibrat qilib qoʻyaman», demoqchi edi. Abu Muso ansorlar oʻtirgan bir majlisga borib, bu haqda ularga soʻzlab berdi va: «Rasululloh ﷺning: ‹Biringiz uch marta izn soʻrab, unga izn berilmasa, qaytib ketsin›, deganlarini bilmaysizlarmi?» dedi. Ular: «Ha, bilamiz; lekin sen bilan eng kichigimizdan boshqasi turmaydi», deyishdi. Shunda Abu Saʼid al-Xudriy turib, Umarning oldiga bordi. (Abu Muso): «Mana bu Abu Saʼid», dedi. Shunda (Umar) uni qoʻyib yubordi.Абу Саъид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Абу Мусо Умар (розияллоҳу анҳумо)нинг ҳузурига киришга изн сўради — бир марта, икки марта, уч марта, — сўнг қайтиб кетди. Шунда Умар (розияллоҳу анҳу) унга: «Бунга албатта бир далил келтирасан, бўлмаса (билганимни) қиламан», деди — яъни: «Сени юртларга ибрат қилиб қўяман», демоқчи эди. Абу Мусо ансорлар ўтирган бир мажлисга бориб, бу ҳақда уларга сўзлаб берди ва: «Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Бирингиз уч марта изн сўраб, унга изн берилмаса, қайтиб кетсин›, деганларини билмайсизларми?» деди. Улар: «Ҳа, биламиз; лекин сен билан энг кичигимиздан бошқаси турмайди», дейишди. Шунда Абу Саъид ал-Худрий туриб, Умарнинг олдига борди. (Абу Мусо): «Мана бу Абу Саъид», деди. Шунда (Умар) уни қўйиб юборди.