حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ وَابْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ عُمَيْرٍ عَنْ زَيْدِ بْنِ عُقْبَةَ عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدُبٍ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ هَذِهِ الْمَسَائِلَ كَدٌّ يَكُدُّ بِهَا أَحَدُكُمْ وَجْهَهُ وَقَالَ ابْنُ جَعْفَرٍ كُدُوحٌ يُكْدَحُ بِهَا الرَّجُلُ إِلَّا أَنْ يَسْأَلَ ذَا سُلْطَانٍ أَوْ فِي أَمْرٍ لَا بُدَّ مِنْهُ
Samura ibn Jundub (roziyallohu anhu) aytdi: Rasululloh ﷺ: «Albatta, bu tilanchilik — kishi u bilan oʻz yuzini tirnab oladigan mashaqqatdir. Magar sultondan soʻrasa yoki iloji boʻlmaydigan bir ishda soʻrasa, bundan mustasno», dedilar. Ibn Jaʼfar: «Kishi u bilan yuzini tirnaydigan tirnalishlardir», dedi.Самура ибн Жундуб (розияллоҳу анҳу) айтди: Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, бу тиланчилик — киши у билан ўз юзини тирнаб оладиган машаққатдир. Магар султондан сўраса ёки иложи бўлмайдиган бир ишда сўраса, бундан мустасно», дедилар. Ибн Жаъфар: «Киши у билан юзини тирнайдиган тирналишлардир», деди.