حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ زِيَادُ بْنُ مِخْرَاقٍ أَخْبَرَنِي قَالَ سَمِعْتُ قَيْسَ بْنَ عَبَايَةَ يُحَدِّثُ عَنْ مَوْلًى لِسَعْدٍ ح قَالَ أَبِي و حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ زِيَادِ بْنِ مِخْرَاقٍ قَالَ سَمِعْتُ قَيْسَ بْنَ عَبَايَةَ الْقَيْسِيَّ يُحَدِّثُ عَنْ مَوْلًى لِسَعْدِ بْنِ أَبِي وَقَّاصٍ عَنِ ابْنٍ لِسَعْدٍأَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي فَكَانَ يَقُولُ فِي دُعَائِهِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْجَنَّةَ وَأَسْأَلُكَ مِنْ نَعِيمِهَا وَبَهْجَتِهَا وَمِنْ كَذَا وَمِنْ كَذَا وَمِنْ كَذَا وَمِنْ كَذَا وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ النَّارِ وَسَلَاسِلِهَا وَأَغْلَالِهَا وَمِنْ كَذَا وَمِنْ كَذَا قَالَ فَسَكَتَ عَنْهُ سَعْدٌ فَلَمَّا صَلَّى قَالَ لَهُ سَعْدٌ تَعَوَّذْتَ مِنْ شَرٍّ عَظِيمٍ وَسَأَلْتَ نَعِيمًا عَظِيمًا أَوْ قَالَ طَوِيلًا شُعْبَةُ شَكَّ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّهُ سَيَكُونُ قَوْمٌ يَعْتَدُونَ فِي الدُّعَاءِ وَقَرَأَ {ادْعُوا رَبَّكُمْ تَضَرُّعًا وَخُفْيَةً إِنَّهُ لَا يُحِبُّ الْمُعْتَدِينَ} قَالَ شُعْبَةُ لَا أَدْرِي قَوْلُهُ {ادْعُوا رَبَّكُمْ تَضَرُّعًا وَخُفْيَةً} هَذَا مِنْ قَوْلِ سَعْدٍ أَوْ قَوْلِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَقَالَ لَهُ سَعْدٌ قُلْ اللَّهُمَّ أَسْأَلُكَ الْجَنَّةَ وَمَا قَرَّبَ إِلَيْهَا مِنْ قَوْلٍ أَوْ عَمَلٍ وَأَعُوذُ بِكَ مِنْ النَّارِ وَمَا قَرَّبَ إِلَيْهَا مِنْ قَوْلٍ أَوْ عَمَلٍ
Saʼdning bir oʻgʻli haqida rivoyat qilinadiki, u namoz oʻqir va duosida: «Allohim, men Sendan jannatni soʻrayman, uning neʼmati va husnini soʻrayman, shundan va shundan, shundan va shundan (soʻrayman); doʻzaxdan, uning zanjirlari va kishanlaridan, shundan va shundan Senga panoh tilayman», der edi. Saʼd unga indamay turdi; namozni oʻqib boʻlgach, unga: «Sen ulugʻ bir yomonlikdan panoh soʻrading va ulugʻ — yoki: uzun — bir neʼmatni soʻrading», dedi (bunda Shuʼba shubha qildi). Rasululloh ﷺ: «Albatta duoda haddan oshadigan bir qavm boʻladi», dedilar va {Robbingizga tazarru bilan va yashirin duo qilinglar. Albatta U haddan oshuvchilarni sevmaydi} (oyatini) oʻqidilar. Shuʼba aytdi: {Robbingizga tazarru bilan va yashirin duo qilinglar} degan soʻz Saʼdning soʻzimi yoki Nabiy ﷺning soʻzimi — bilmayman. Saʼd unga: «Sen: ‹Allohim, men Sendan jannatni va unga yaqinlashtiradigan soʻz yo amalni soʻrayman; doʻzaxdan va unga yaqinlashtiradigan soʻz yo amaldan Senga panoh tilayman› — deb ayt», dedi.Саъднинг бир ўғли ҳақида ривоят қилинадики, у намоз ўқир ва дуосида: «Аллоҳим, мен Сендан жаннатни сўрайман, унинг неъмати ва ҳуснини сўрайман, шундан ва шундан, шундан ва шундан (сўрайман); дўзахдан, унинг занжирлари ва кишанларидан, шундан ва шундан Сенга паноҳ тилайман», дер эди. Саъд унга индамай турди; намозни ўқиб бўлгач, унга: «Сен улуғ бир ёмонликдан паноҳ сўрадинг ва улуғ — ёки: узун — бир неъматни сўрадинг», деди (бунда Шуъба шубҳа қилди). Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта дуода ҳаддан ошадиган бир қавм бўлади», дедилар ва {Роббингизга тазарру билан ва яширин дуо қилинглар. Албатта У ҳаддан ошувчиларни севмайди} (оятини) ўқидилар. Шуъба айтди: {Роббингизга тазарру билан ва яширин дуо қилинглар} деган сўз Саъднинг сўзими ёки Набий ﷺнинг сўзими — билмайман. Саъд унга: «Сен: ‹Аллоҳим, мен Сендан жаннатни ва унга яқинлаштирадиган сўз ё амални сўрайман; дўзахдан ва унга яқинлаштирадиган сўз ё амалдан Сенга паноҳ тилайман› — деб айт», деди.