حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ أَخْبَرَنَا أَيُّوبُ عَنْ هَارُونَ بْنِ رِئَابٍ عَنْ كِنَانَةَ بْنِ نُعَيْمٍ عَنْ قَبِيصَةَ بْنِ الْمُخَارِقِ قَالَحُمِّلْتُ حَمَالَةً فَأَتَيْتُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَسَأَلْتُهُ فِيهَا فَقَالَ أَقِمْ حَتَّى تَأْتِيَنَا الصَّدَقَةُ فَإِمَّا أَنْ نَحْمِلَهَا وَإِمَّا أَنْ نُعِينَكَ فِيهَا وَقَالَ إِنَّ الْمَسْأَلَةَ لَا تَحِلُّ إِلَّا لِثَلَاثَةٍ لِرَجُلٍ تَحَمَّلَ حَمَالَةَ قَوْمٍ فَيَسْأَلُ فِيهَا حَتَّى يُؤَدِّيَهَا ثُمَّ يُمْسِكُ وَرَجُلٍ أَصَابَتْهُ جَائِحَةٌ اجْتَاحَتْ مَالَهُ فَيَسْأَلُ فِيهَا حَتَّى يُصِيبَ قَوَامًا مِنْ عَيْشٍ أَوْ سِدَادًا مِنْ عَيْشٍ ثُمَّ يُمْسِكُ وَرَجُلٍ أَصَابَتْهُ فَاقَةٌ فَيَسْأَلُ حَتَّى يُصِيبَ قَوَامًا مِنْ عَيْشٍ أَوْ سِدَادًا مِنْ عَيْشٍ ثُمَّ يُمْسِكُ وَمَا سِوَى ذَلِكَ مِنْ الْمَسَائِلِ سُحْتًا يَا قَبِيصَةُ يَأْكُلُهُ صَاحِبُهُ سُحْتًا
Qabisa ibn al-Muxoriq (roziyallohu anhu) aytdi: Men bir moliyaviy majburiyatni oʻz zimmamga oldim, soʻng u haqda soʻrash uchun Nabiy ﷺ huzurlariga keldim. U zot: «Bizga sadaqa (moli) kelguncha turib tur; soʻng yo biz uni oʻz zimmamizga olamiz, yoki senga unda yordam beramiz», dedilar. Yana dedilar: «Albatta, soʻrash uch kishidan boshqasiga halol emas: qavmning moliyaviy majburiyatini oʻz zimmasiga olgan kishi — uni ado etguncha soʻraydi, soʻng tiyiladi; molini yoʻq qilib yuborgan ofatga uchragan kishi — tirikchiligini toʻgʻrilaydigan yoki kun kechirishga yetadigan narsani topguncha soʻraydi, soʻng tiyiladi; qashshoqlikka uchragan kishi — tirikchiligini toʻgʻrilaydigan yoki kun kechirishga yetadigan narsani topguncha soʻraydi, soʻng tiyiladi. Bulardan boshqa soʻrashlar esa, ey Qabisa, haromdir; uni yeguvchi haromni yegan boʻladi», dedilar.Қабиса ибн ал-Мухориқ (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен бир молиявий мажбуриятни ўз зиммамга олдим, сўнг у ҳақда сўраш учун Набий ﷺ ҳузурларига келдим. У зот: «Бизга садақа (моли) келгунча туриб тур; сўнг ё биз уни ўз зиммамизга оламиз, ёки сенга унда ёрдам берамиз», дедилар. Яна дедилар: «Албатта, сўраш уч кишидан бошқасига ҳалол эмас: қавмнинг молиявий мажбуриятини ўз зиммасига олган киши — уни адо этгунча сўрайди, сўнг тийилади; молини йўқ қилиб юборган офатга учраган киши — тирикчилигини тўғрилайдиган ёки кун кечиришга етадиган нарсани топгунча сўрайди, сўнг тийилади; қашшоқликка учраган киши — тирикчилигини тўғрилайдиган ёки кун кечиришга етадиган нарсани топгунча сўрайди, сўнг тийилади. Булардан бошқа сўрашлар эса, эй Қабиса, ҳаромдир; уни егувчи ҳаромни еган бўлади», дедилар.