حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَاحِدِ بْنُ وَاصِلٍ الْحَدَّادُّ حَدَّثَنَا مِسْعَرٌ أَبُو الْحَارِثِ الْجَرْمِيُّ قَالَ سَمِعْتُ عَمْرَو بْنَ سَلِمَةَ الْجَرْمِيَّيُحَدِّثُ أَنَّ أَبَاهُ وَنَفَرًا مِنْ قَوْمِهِ وَفَدُوا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حِينَ ظَهَرَ أَمْرُهُ وَتَعَلَّمَ النَّاسُ فَقَضَوْا حَوَائِجَهُمْ ثُمَّ سَأَلُوهُ مَنْ يُصَلِّي لَنَا أَوْ يُصَلِّي بِنَا فَقَالَ يُصَلِّي لَكُمْ أَوْ بِكُمْ أَكْثَرُكُمْ جَمْعًا لِلْقُرْآنِ أَوْ أَخْذًا لِلْقُرْآنِفَقَدِمُوا عَلَى قَوْمِهِمْ فَسَأَلُوا فِي الْحَيِّ فَلَمْ يَجِدُوا أَحَدًا جَمَعَ أَكْثَرَ مِمَّا جَمَعْتُ فَقَدَّمُونِي بَيْنَ أَيْدِيهِمْ فَصَلَّيْتُ بِهِمْ وَأَنَا غُلَامٌ عَلَيَّ شَمْلَةٌ لِي قَالَ فَمَا شَهِدْتُ مَجْمَعًا مِنْ جَرْمٍ إِلَّا كُنْتُ إِمَامَهُمْ إِلَى يَوْمِي هَذَا
Amr ibn Salama al-Jarmiy (roziyallohu anhu) soʻzlab berishicha, uning otasi va qavmidan bir necha kishi — u zotning ishi zohir boʻlib, odamlar (dinni) oʻrganayotgan paytda — Rasululloh ﷺning huzurlariga vakil boʻlib bordilar. Ular hojatlarini bitirdilar, soʻng u zotdan: «Bizga kim namoz oʻqib beradi (yoki: bizga kim imomlik qiladi)?» deb soʻradilar. U zot: «Sizlarga Qurʼonni eng koʻp yigʻqaningiz (yoki: eng koʻp olganingiz) namoz oʻqib bersin (yoki: imomlik qilsin)», dedilar. Bas, ular qavmlarining oldiga qaytdilar va qabilada soʻradilar, ammo men yigʻqanimdan koʻproq yigʻqan birorta kishini topmadilar. Shunda meni oldilariga chiqardilar va men ularga imomlik qilib namoz oʻqidim; men bola edim, ustimda oʻzimning bir shamlam (kichik ridom) bor edi. (Amr) aytdi: Men shu kunimga qadar Jarmning biror majlisida hozir boʻlsam, albatta ularning imomi boʻlganman.Амр ибн Салама ал-Жармий (розияллоҳу анҳу) сўзлаб беришича, унинг отаси ва қавмидан бир неча киши — у зотнинг иши зоҳир бўлиб, одамлар (динни) ўрганаётган пайтда — Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига вакил бўлиб бордилар. Улар ҳожатларини битирдилар, сўнг у зотдан: «Бизга ким намоз ўқиб беради (ёки: бизга ким имомлик қилади)?» деб сўрадилар. У зот: «Сизларга Қуръонни энг кўп йиғқанингиз (ёки: энг кўп олганингиз) намоз ўқиб берсин (ёки: имомлик қилсин)», дедилар. Бас, улар қавмларининг олдига қайтдилар ва қабилада сўрадилар, аммо мен йиғқанимдан кўпроқ йиғқан бирорта кишини топмадилар. Шунда мени олдиларига чиқардилар ва мен уларга имомлик қилиб намоз ўқидим; мен бола эдим, устимда ўзимнинг бир шамлам (кичик ридом) бор эди. (Амр) айтди: Мен шу кунимга қадар Жармнинг бирор мажлисида ҳозир бўлсам, албатта уларнинг имоми бўлганман.