HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Musnad Ahmad · HadisМуснад Аҳмад · Ҳадис19803

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ عَنْ خَالِدٍ عَنْ أَبِي قِلَابَةَ عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ قَالَ خَالِدٌ وَأَحْسَبُنِي قَدْ سَمِعْتُهُ عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ عَنْ نُبَيْشَةَ رَجُلٍ مِنْ هُذَيْلٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَأَنَّهُ قَالَ إِنِّي كُنْتُ نَهَيْتُكُمْ عَنْ لُحُومِ الْأَضَاحِيِّ فَوْقَ ثَلَاثٍ كَيْمَا تَسَعَكُمْ فَقَدْ جَاءَ اللَّهُ تَعَالَى بِالْخَيْرِ فَكُلُوا وَادَّخِرُوا وَاتَّجِرُوا وَإِنَّ هَذِهِ الْأَيَّامَ أَيَّامُ أَكْلٍ وَشُرْبٍ وَذِكْرٍ لِلَّهِ تَعَالَى فَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا نَعْتِرُ عَتِيرَةً فِي الْجَاهِلِيَّةِ فِي رَجَبٍ فَمَا تَأْمُرُنَا فَقَالَ اذْبَحُوا لِلَّهِ تَبَارَكَ وَتَعَالَى فِي أَيِّ شَهْرٍ مَا كَانَ وَبَرُّوا اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ وَأَطْعِمُوا فَقَالَ رَجُلٌ آخَرُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا نُفَرِّعُ فَرَعًا فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَمَا تَأْمُرُنَا قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي كُلِّ سَائِمَةٍ مِنْ الْغَنَمِ فَرَعٌ تَغْذُوهُ غَنَمُكَ حَتَّى إِذَا اسْتَحْمَلَ ذَبَحْتَهُ فَتَصَدَّقْتَ بِلَحْمِهِ عَلَى ابْنِ السَّبِيلِ فَإِنَّ ذَلِكَ هُوَ خَيْرٌ

Nubaysha (roziyallohu anhu)dan — u Huzayl qabilasidan, Nabiy ﷺning sahobalaridan bir kishi edi — rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Men sizlarni qurbonlik goʻshtlarini uch kundan ortiq saqlashdan qaytargan edim, toki hammangizga yetsin deb. Endi Alloh taolo yaxshilik keltirdi. Bas, yenglar, sadaqa qilinglar va saqlab qoʻyinglar. Albatta, bu kunlar yeyish, ichish va Alloh taoloni zikr qilish kunlaridir», dedilar. Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, biz johiliyat davrida rajab oyida atiyra soʻyar edik, bizga nima buyurasiz?» dedi. U zot: «Qaysi oy boʻlishidan qatʼi nazar, Alloh tabaraka va taolo uchun soʻyinglar, Aziz va Jalil Allohga yaxshilik qilinglar va (kambagʻallarni) taomlantiringlar», dedilar. Yana bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, biz johiliyat davrida faraʼ soʻyar edik, bizga nima buyurasiz?» dedi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Boquvchi har bir qoʻy podasida faraʼ bordir; qoʻying uni boqib, u yuk koʻtaradigan yoshga yetgach, uni soʻyasan va goʻshtini yoʻlovchiga sadaqa qilasan; albatta, mana shu yaxshiroqdir», dedilar.Нубайша (розияллоҳу анҳу)дан — у Ҳузайл қабиласидан, Набий ﷺнинг саҳобаларидан бир киши эди — ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Мен сизларни қурбонлик гўштларини уч кундан ортиқ сақлашдан қайтарган эдим, токи ҳаммангизга етсин деб. Энди Аллоҳ таоло яхшилик келтирди. Бас, енглар, садақа қилинглар ва сақлаб қўйинглар. Албатта, бу кунлар ейиш, ичиш ва Аллоҳ таолони зикр қилиш кунларидир», дедилар. Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, биз жоҳилият даврида ражаб ойида атийра сўяр эдик, бизга нима буюрасиз?» деди. У зот: «Қайси ой бўлишидан қатъи назар, Аллоҳ табарака ва таоло учун сўйинглар, Азиз ва Жалил Аллоҳга яхшилик қилинглар ва (камбағалларни) таомлантиринглар», дедилар. Яна бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, биз жоҳилият даврида фараъ сўяр эдик, бизга нима буюрасиз?» деди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Боқувчи ҳар бир қўй подасида фараъ бордир; қўйинг уни боқиб, у юк кўтарадиган ёшга етгач, уни сўясан ва гўштини йўловчига садақа қиласан; албатта, мана шу яхшироқдир», дедилар.

Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Nubaysha al-Huzaliy