حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ عَنْ شُعْبَةَ حَدَّثَنِي سِمَاكٌ عَنْ جَابِرِ بْنِ سَمُرَةَ عَنْ أَبِي أَيُّوبَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ إِذَا أَكَلَ طَعَامًا بَعَثَ بِفَضْلِهِ إِلَى أَبِي أَيُّوبَ قَالَ فَأُتِيَ يَوْمًا بِقَصْعَةٍ فِيهَا ثُومٌ فَبَعَثَ بِهَا قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَرَامٌ هُوَ قَالَ لَا وَلَكِنِّي أَكْرَهُ رِيحَهُ قَالَ فَإِنِّي أَكْرَهُ مَا تَكْرَهُ
Abu Ayyub (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ taom yeganlarida uning qolganini Abu Ayyubga yuborar edilar. Bir kuni u zotga ichida sarimsoq boʻlgan bir tovoq keltirildi va u zot uni (Abu Ayyubga) yubordilar. U: «Yo Rasululloh, u harommi?» dedi. U zot: «Yoʻq, lekin men uning hidini yoqtirmayman», dedilar. U: «Men ham siz yoqtirmagan narsani yoqtirmayman», dedi.Абу Айюб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ таом еганларида унинг қолганини Абу Айюбга юборар эдилар. Бир куни у зотга ичида саримсоқ бўлган бир товоқ келтирилди ва у зот уни (Абу Айюбга) юбордилар. У: «Ё Расулуллоҳ, у ҳаромми?» деди. У зот: «Йўқ, лекин мен унинг ҳидини ёқтирмайман», дедилар. У: «Мен ҳам сиз ёқтирмаган нарсани ёқтирмайман», деди.