حَدَّثَنَا وَكِيعٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَقِيلٍ عَنْ الطُّفَيْلِ بْنِ أُبَيِّ بْنِ كَعْبٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ جَعَلْتُ صَلَاتِي كُلَّهَا عَلَيْكَ قَالَ إِذَنْ يَكْفِيَكَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى مَا أَهَمَّكَ مِنْ دُنْيَاكَ وَآخِرَتِكَ
Ubayy ibn Kaʼb (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, butun duoyimni Sizga (salavotga) ajratsam-chi?» dedi. U zot: «Unda Alloh tabaraka va taolo dunyoying va oxiratingdan seni tashvishga solgan narsani kifoya qiladi», dedilar.Убайй ибн Каъб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, бутун дуойимни Сизга (салавотга) ажратсам-чи?» деди. У зот: «Унда Аллоҳ табарака ва таоло дунёйинг ва охиратингдан сени ташвишга солган нарсани кифоя қилади», дедилар.