حَدَّثَنَا عَبْد اللَّهِ حَدَّثَنِي أَبِي حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُثَنَّى حَدَّثَنَا الْبَرَاءُ الْغَنَوِيُّ حَدَّثَنَا الْحَسَنُ عَنْ مُعَاذِ بْنِ جَبَلٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَلَا هَذِهِ الْآيَةَ {أَصْحَابُ الْيَمِينِ} {وَأَصْحَابُ الشِّمَالِ} فَقَبَضَ بِيَدَيْهِ قَبْضَتَيْنِ فَقَالَ هَذِهِ فِي الْجَنَّةِ وَلَا أُبَالِي وَهَذِهِ فِي النَّارِ وَلَا أُبَالِي
Muoz ibn Jabal (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinishicha, Rasululloh ﷺ {Oʻng tomon egalari} {va soʻl tomon egalari} degan oyatni tilovat qildilar, soʻng ikki qoʻllari bilan ikki hovuch (siqim) qilib: «Bular jannatda, men parvo qilmayman; bular esa doʻzaxda, men parvo qilmayman», dedilar.Муоз ибн Жабал (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинишича, Расулуллоҳ ﷺ {Ўнг томон эгалари} {ва сўл томон эгалари} деган оятни тиловат қилдилар, сўнг икки қўллари билан икки ҳовуч (сиқим) қилиб: «Булар жаннатда, мен парво қилмайман; булар эса дўзахда, мен парво қилмайман», дедилар.