حَدَّثَنَا سُفْيَانُ يَعْنِي ابْنَ عُيَيْنَةَ عَنْ مُوسَى بْنِ أَبِي عَائِشَةَأَنَّ مَرْيَمَ فَقَدَتْ عِيسَى عَلَيْهِ السَّلَام فَدَارَتْ بِطَلَبِهِ فَلَقِيَتْ حَائِكًا فَلَمْ يُرْشِدْهَا فَدَعَتْ عَلَيْهِ فَلَا تَزَالُ تَرَاهُ تَائِهًا فَلَقِيَتْ خَيَّاطًا فَأَرْشَدَهَا فَدَعَتْ لَهُ فَهُمْ يُؤْنَسُ إِلَيْهِمْ أَيْ يُجْلَسُ إِلَيْهِمْ
Muso ibn Abu Oisha (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadi: Maryam Iso (alayhissalom)ni yoʻqotib qoʻydi va uni izlab yurdi. Bir toʻquvchiga yoʻliqdi, u unga yoʻl koʻrsatmadi; shunda u unga qargʻish qildi — shuning uchun ularni doimo sarson holda koʻrasan. Soʻng bir tikuvchiga yoʻliqdi, u unga yoʻl koʻrsatdi; shunda u ularga duo qildi — shuning uchun ularga ulfat boʻlinadi, yaʼni ularning yoniga oʻtiriladi.Мусо ибн Абу Оиша (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинади: Марям Исо (алайҳиссалом)ни йўқотиб қўйди ва уни излаб юрди. Бир тўқувчига йўлиқди, у унга йўл кўрсатмади; шунда у унга қарғиш қилди — шунинг учун уларни доимо сарсон ҳолда кўрасан. Сўнг бир тикувчига йўлиқди, у унга йўл кўрсатди; шунда у уларга дуо қилди — шунинг учун уларга улфат бўлинади, яъни уларнинг ёнига ўтирилади.