حَدَّثَنَا سُرَيْجُ بْنُ النُّعْمَانِ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ عَنِ الْمُغِيرَةِ عَنِ الشَّعْبِيِّ أَنَّ عُبَادَةَ بْنَ الصَّامِتِ قَالَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ مَا مِنْ رَجُلٍ يُجْرَحُ فِي جَسَدِهِ جِرَاحَةً فَيَتَصَدَّقُ بِهَا إِلَّا كَفَّرَ اللَّهُ عَنْهُ مِثْلَ مَا تَصَدَّقَ بِهِ
Uboda ibn Somit (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdim: «Qaysi bir kishining badaniga jarohat yetkazilsa-yu, u shuni sadaqa qilsa, albatta Alloh unga sadaqa qilgani miqdorida (gunohlarini) kechiradi».Убода ибн Сомит (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитдим: «Қайси бир кишининг баданига жароҳат етказилса-ю, у шуни садақа қилса, албатта Аллоҳ унга садақа қилгани миқдорида (гуноҳларини) кечиради».