حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ حَدَّثَنَا ابْنُ شِهَابٍ عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْدٍ قَالَجَاءَ عُوَيْمِرٌ إِلَى عَاصِمِ بْنِ عَدِيٍّ قَالَ فَقَالَ سَلْ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَرَأَيْتَ رَجُلًا وَجَدَ رَجُلًا مَعَ امْرَأَتِهِ فَقَتَلَهُ أَيُقْتَلُ بِهِ أَمْ كَيْفَ يَصْنَعُ قَالَ فَسَأَلَ عَاصِمٌ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَعَابَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْمَسَائِلَ قَالَ فَلَقِيَهُ عُوَيْمِرٌ فَقَالَ مَا صَنَعْتَ قَالَ مَا صَنَعْتُ إِنَّكَ لَمْ تَأْتِنِي بِخَيْرٍ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَعَابَ الْمَسَائِلَ فَقَالَ عُوَيْمِرٌ وَاللَّهِ لَآتِيَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَأَسْأَلَنَّهُ فَأَتَاهُ فَوَجَدَهُ قَدْ أُنْزِلَ عَلَيْهِ فِيهِمَا قَالَ فَدَعَا بِهِمَا فَلَاعَنَ بَيْنَهُمَا قَالَ فَقَالَ عُوَيْمِرٌ لَئِنْ انْطَلَقْتُ بِهَا يَا رَسُولَ اللَّهِ لَقَدْ كَذَبْتُ عَلَيْهَا قَالَ فَفَارَقَهَا قَبْلَ أَنْ يَأْمُرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَصَارَتْ سُنَّةً فِي الْمُتَلَاعِنَيْنِ قَالَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَبْصِرُوهَا فَإِنْ جَاءَتْ بِهِ أَسْحَمَ أَدْعَجَ الْعَيْنَيْنِ عَظِيمَ الْأَلْيَتَيْنِ فَلَا أُرَاهُ إِلَّا قَدْ صَدَقَ وَإِنْ جَاءَتْ بِهِ أَحْمَرَ كَأَنَّهُ وَحَرَةٌ فَلَا أُرَاهُ إِلَّا كَاذِبًا قَالَ فَجَاءَتْ بِهِ عَلَى النَّعْتِ الْمَكْرُوهِ
Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu) aytdi: Uvaymir Osim ibn Adiyning oldiga kelib: «Rasululloh ﷺdan soʻrab bergin: aytgin-chi, bir kishi xotini bilan birga bir erkakni topib olib, uni oʻldirsa, uning evaziga oʻldiriladimi yoki nima qiladi?» dedi. Osim Rasululloh ﷺdan soʻradi, u zot esa (bunday) savollarni qoraladilar. Soʻng Uvaymir uni uchratib: «Nima qilding?» dedi. U: «Nima ham qilardim, sen menga yaxshilik keltirmading. Men Rasululloh ﷺdan soʻragan edim, u zot savollarni qoraladilar», dedi. Uvaymir: «Vallohi, men albatta Rasululloh ﷺning oldilariga borib, u zotdan soʻrayman», dedi. U zotning oldilariga keldi va shu payt u zotga bu ikkovi haqida (vahiy) nozil qilingan ekan. U zot ikkovini chaqirib, ular oʻrtasida liʼon qildirdilar. Uvaymir: «Yo Rasululloh, agar men uni olib ketsam, unga tuhmat qilgan boʻlaman», dedi va Rasululloh ﷺ buyurishlaridan avval undan ajraldi. Shu bilan bu liʼon qilishuvchilar oʻrtasida sunnatga aylandi. Soʻng Rasululloh ﷺ: «Uni kuzatib turinglar. Agar u qoramtir, koʻzlari qop-qora, dumbalari kattakon (bola) tugʻsa, uni (Uvaymir) rost aytgan deb bilaman. Agar u qizgʻish, goʻyo qizil kaltakesakdek (bola) tugʻsa, uni yolgʻonchi deb bilaman», dedilar. U ayol yoqtirilmagan sifatdagi (bola)ni tugʻdi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу) айтди: Уваймир Осим ибн Адийнинг олдига келиб: «Расулуллоҳ ﷺдан сўраб бергин: айтгин-чи, бир киши хотини билан бирга бир эркакни топиб олиб, уни ўлдирса, унинг эвазига ўлдириладими ёки нима қилади?» деди. Осим Расулуллоҳ ﷺдан сўради, у зот эса (бундай) саволларни қораладилар. Сўнг Уваймир уни учратиб: «Нима қилдинг?» деди. У: «Нима ҳам қилардим, сен менга яхшилик келтирмадинг. Мен Расулуллоҳ ﷺдан сўраган эдим, у зот саволларни қораладилар», деди. Уваймир: «Валлоҳи, мен албатта Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига бориб, у зотдан сўрайман», деди. У зотнинг олдиларига келди ва шу пайт у зотга бу иккови ҳақида (ваҳий) нозил қилинган экан. У зот икковини чақириб, улар ўртасида лиъон қилдирдилар. Уваймир: «Ё Расулуллоҳ, агар мен уни олиб кетсам, унга туҳмат қилган бўламан», деди ва Расулуллоҳ ﷺ буюришларидан аввал ундан ажралди. Шу билан бу лиъон қилишувчилар ўртасида суннатга айланди. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ: «Уни кузатиб туринглар. Агар у қорамтир, кўзлари қоп-қора, думбалари каттакон (бола) туғса, уни (Уваймир) рост айтган деб биламан. Агар у қизғиш, гўё қизил калтакесакдек (бола) туғса, уни ёлғончи деб биламан», дедилар. У аёл ёқтирилмаган сифатдаги (бола)ни туғди.