حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ عَنِ الزُّهْرِيِّ عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ عَنْ رَجُلٍ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَقَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَوْصِنِي قَالَ لَا تَغْضَبْ قَالَ قَالَ الرَّجُلُ فَفَكَّرْتُ حِينَ قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَا قَالَ فَإِذَا الْغَضَبُ يَجْمَعُ الشَّرَّ كُلَّهُ
Nabiy ﷺning sahobalaridan bir kishi (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, menga vasiyat qiling», dedi. U zot: «Gʻazablanma», dedilar. Oʻsha kishi aytdi: Nabiy ﷺ aytgan soʻzlari haqida oʻylab koʻrsam, gʻazab butun yomonlikni oʻzida jamlar ekan.Набий ﷺнинг саҳобаларидан бир киши (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, менга васият қилинг», деди. У зот: «Ғазабланма», дедилар. Ўша киши айтди: Набий ﷺ айтган сўзлари ҳақида ўйлаб кўрсам, ғазаб бутун ёмонликни ўзида жамлар экан.