حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ هِشَامٍ قَالَ أَبِي وَوَكِيعٌ حَدَّثَنَا هِشَامٌ الْمَعْنَى قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي عَنْ عَائِشَةَأَنَّ أُمَّ حَبِيبَةَ وَأُمَّ سَلَمَةَ ذَكَرَتَا كَنِيسَةً رَأَيْنَهَا بِالْحَبَشَةِ فِيهَا تَصَاوِيرُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّ أُولَئِكَ إِذَا كَانَ فِيهِمْ الرَّجُلُ الصَّالِحُ فَمَاتَ بَنَوْا عَلَى قَبْرِهِ مَسْجِدًا وَصَوَّرُوا فِيهِ تِلْكَ الصُّوَرَ أُولَئِكَ شِرَارُ الْخَلْقِ عِنْدَ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ يَوْمَ الْقِيَامَةِقَالَ أَبِي قَالَ وَكِيعٌ إِنَّهُمْ تَذَاكَرُوا عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي مَرَضِهِ فَذَكَرَتْ أُمُّ سَلَمَةَ وَأُمُّ حَبِيبَةَ كَنِيسَةً رَأَيْنَهَا فِي أَرْضِ الْحَبَشَةِ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Ummu Habiba va Ummu Salama Rasululloh ﷺ ga Habashada (Habashistonda) koʻrgan bir cherkovni — uning ichida suratlar bor edi — zikr qildilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Albatta, ular orasida bir solih kishi boʻlib, u vafot etsa, qabri ustiga masjid qurar va unga oʻsha suratlarni chizar edilar. Ular qiyomat kunida Allohning huzurida maxluqotning eng yomonidirlar», dedilar. Otam aytdi: Vakiʼ (shunday) dedi: Ular Nabiy ﷺning huzurlarida u zotning kasalliklari paytida (bu haqda) soʻzlashdilar; shunda Ummu Salama va Ummu Habiba Habasha yurtida koʻrgan bir cherkovni zikr qildilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Умму Ҳабиба ва Умму Салама Расулуллоҳ ﷺ га Ҳабашада (Ҳабашистонда) кўрган бир черковни — унинг ичида суратлар бор эди — зикр қилдилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Албатта, улар орасида бир солиҳ киши бўлиб, у вафот этса, қабри устига масжид қурар ва унга ўша суратларни чизар эдилар. Улар қиёмат кунида Аллоҳнинг ҳузурида махлуқотнинг энг ёмонидирлар», дедилар. Отам айтди: Вакиъ (шундай) деди: Улар Набий ﷺнинг ҳузурларида у зотнинг касалликлари пайтида (бу ҳақда) сўзлашдилар; шунда Умму Салама ва Умму Ҳабиба Ҳабаша юртида кўрган бир черковни зикр қилдилар.