قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي السَّفَرِ عَنِ الشَّعْبِيِّ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْكَانَ تَعْنِي النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يُصْبِحُ جُنُبًا ثُمَّ يَغْتَسِلُ ثُمَّ يَغْدُو إِلَى الصَّلَاةِ فَأَسْمَعُ قِرَاءَتَهُ وَيَصُومُ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: U zot — yaʼni Nabiy ﷺ — janobatli holda tongni qarshi olar, soʻng gʻusl qilar, keyin namozga chiqar edilar; men u zotning qiroatlarini eshitar edim; u zot roʻza tutar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: У зот — яъни Набий ﷺ — жанобатли ҳолда тонгни қарши олар, сўнг ғусл қилар, кейин намозга чиқар эдилар; мен у зотнинг қироатларини эшитар эдим; у зот рўза тутар эдилар.