حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كُنَاسَةَ الْأَسَدِيُّ أَبُو يَحْيَى قَالَ حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ سَعِيدٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَ بَلَغَنِي أَنَّ عَائِشَةَ قَالَتْمَا اسْتَمَعْتُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا مَرَّةً فَإِنَّ عُثْمَانَ جَاءَهُ فِي نَحْرِ الظَّهِيرَةِ فَظَنَنْتُ أَنَّهُ جَاءَهُ فِي أَمْرِ النِّسَاءِ فَحَمَلَتْنِي الْغَيْرَةُ عَلَى أَنْ أَصْغَيْتُ إِلَيْهِ فَسَمِعْتُهُ يَقُولُ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ مُلْبِسُكَ قَمِيصًا تُرِيدُكَ أُمَّتِي عَلَى خَلْعِهِ فَلَا تَخْلَعْهُ فَلَمَّا رَأَيْتُ عُثْمَانَ يَبْذُلُ لَهُمْ مَا سَأَلُوهُ إِلَّا خَلْعَهُ عَلِمْتُ أَنَّهُ مِنْ عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الَّذِي عَهِدَ إِلَيْهِ
Saʼid (rahimahulloh) aytdi: Menga yetib kelishicha, Oisha (roziyallohu anho) dedi: Men Rasululloh ﷺ ni (yashirincha) faqat bir marta tingladim: Usmon u zotning huzurlariga qoq tush chogʻida keldi. Men uni ayollar ishida kelgan deb oʻyladim va rashk meni u tomonga quloq solishga undadi. Shunda u zotning: «Albatta, Alloh azza va jalla senga bir koʻylak kiydiradi; ummatim uni yechishingni istaydi, sen esa uni yechma», deganlarini eshitdim. Usmon ular soʻragan hamma narsani berayotganini — uni yechishdan boshqa — koʻrganimda, bu Rasululloh ﷺ unga bergan ahdlaridan ekanini bildim.Саъид (раҳимаҳуллоҳ) айтди: Менга етиб келишича, Оиша (розияллоҳу анҳо) деди: Мен Расулуллоҳ ﷺ ни (яширинча) фақат бир марта тингладим: Усмон у зотнинг ҳузурларига қоқ туш чоғида келди. Мен уни аёллар ишида келган деб ўйладим ва рашк мени у томонга қулоқ солишга ундади. Шунда у зотнинг: «Албатта, Аллоҳ азза ва жалла сенга бир кўйлак кийдиради; умматим уни ечишингни истайди, сен эса уни ечма», деганларини эшитдим. Усмон улар сўраган ҳамма нарсани бераётганини — уни ечишдан бошқа — кўрганимда, бу Расулуллоҳ ﷺ унга берган аҳдларидан эканини билдим.