قَالَ حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ طَاوُسٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَأَنَّهَا أَهَلَّتْ بِعُمْرَةٍ فَقَدِمَتْ وَلَمْ تَطُفْ بِالْبَيْتِ حَتَّى حَاضَتْ فَنَسَكَتْ الْمَنَاسِكَ كُلَّهَا وَقَدْ أَهَلَّتْ بِالْحَجِّ فَقَالَ لَهَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَوْمَ النَّحْرِ يَسَعُكِ طَوَافُكِ لِحَجِّكِ وَلِعُمْرَتِكِ فَأَبَتْ فَبَعَثَ بِهَا مَعَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِلَى التَّنْعِيمِ فَاعْتَمَرَتْ بَعْدَ الْحَجِّ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: u (Oisha) umraga ehrom bogʻladi va (Makkaga) kelib, hayz koʻrgani sababli Baytni tavof qilmadi, soʻng (hajga ham ehrom bogʻlab) barcha manosiklarni ado etdi. U hajga (ham) ehrom bogʻlagan edi. Shunda Nabiy ﷺ unga qurbonlik kuni: «Tavofing hajing va umrang uchun kifoya qiladi», dedilar. Ammo u (Oisha) koʻnmadi. Shunda (Nabiy ﷺ) uni Abdurahmon bilan Tanʼimga joʻnatdilar va u hajdan keyin umra qildi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: у (Оиша) умрага эҳром боғлади ва (Маккага) келиб, ҳайз кўргани сабабли Байтни тавоф қилмади, сўнг (ҳажга ҳам эҳром боғлаб) барча маносикларни адо этди. У ҳажга (ҳам) эҳром боғлаган эди. Шунда Набий ﷺ унга қурбонлик куни: «Тавофинг ҳажинг ва умранг учун кифоя қилади», дедилар. Аммо у (Оиша) кўнмади. Шунда (Набий ﷺ) уни Абдураҳмон билан Танъимга жўнатдилар ва у ҳаждан кейин умра қилди.