حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ عَنْ سِمَاكٍ عَنْ عِكْرِمَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَرْفَعُ يَدَيْهِ يَدْعُو حَتَّى إِنِّي لَأَسْأَمُ لَهُ مِمَّا يَرْفَعُهُمَا يَدْعُو اللَّهُمَّ فَإِنَّمَا أَنَا بَشْرٌ فَلَا تُعَذِّبْنِي بِشَتْمِ رَجُلٍ شَتَمْتُهُ أَوْ آذَيْتُهُ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ duo qilib qoʻllarini shunchalik koʻtarar edilarki, hatto men u zot uchun ularni koʻtarishlaridan toliqib ketardim. U zot: «Allohim, men faqat bir insonman. Bas, men soʻkkan yoki ozor bergan bir kishi sababli meni azoblamagin», deb duo qilardilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дуо қилиб қўлларини шунчалик кўтарар эдиларки, ҳатто мен у зот учун уларни кўтаришларидан толиқиб кетардим. У зот: «Аллоҳим, мен фақат бир инсонман. Бас, мен сўккан ёки озор берган бир киши сабабли мени азобламагин», деб дуо қилардилар.