حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ قَالَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْمَا رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي شَيْءٍ مِنْ صَلَاةِ اللَّيْلِ جَالِسًا حَتَّى دَخَلَ فِي السِّنِّ فَكَانَ يَجْلِسُ فَيَقْرَأُ حَتَّى إِذَا غَبَرَ مِنْ السُّورَةِ ثَلَاثُونَ أَوْ أَرْبَعُونَ آيَةً قَامَ فَقَرَأَ بِهَا ثُمَّ رَكَعَ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺni yoshlari ulgʻayguniga qadar kechasi (oʻqiladigan) namozning hech birida oʻtirib qiroat qilganlarini koʻrmadim. Soʻng u zot oʻtirib qiroat qilar, suradan oʻttiz yoki qirq oyat qolganda tik turib, uni oʻqir, keyin rukuʼ qilardilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺни ёшлари улғайгунига қадар кечаси (ўқиладиган) намознинг ҳеч бирида ўтириб қироат қилганларини кўрмадим. Сўнг у зот ўтириб қироат қилар, сурадан ўттиз ёки қирқ оят қолганда тик туриб, уни ўқир, кейин рукуъ қилардилар.