حَدَّثَنَا أَبُو النَّضْرِ قَالَ حَدَّثَنَا الْأَشْجَعِيُّ عَنْ سُفْيَانَ عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ مَرْثَدٍ عَنِ ابْنِ بُرَيْدَةَ عَنْ عَائِشَةَ قَالَتْيَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ وَافَقْتُ لَيْلَةَ الْقَدْرِ مَا أَقُولُ فِيهَا قَالَ قُولِي اللَّهُمَّ إِنَّكَ عَفُوٌّ تُحِبُّ الْعَفْوَ
Oisha (roziyallohu anho) aytdi: «Ey Allohning Rasuli, agar Laylatul Qadrga toʻgʻri kelsam, unda nima deyay?» (dedim). U zot: «Allohumma innaka afuvvun tuhibbul-afva (Ey Alloh, albatta, Sen avf etguvchisan, avfni yaxshi koʻrasan) deb ayt», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо) айтди: «Эй Аллоҳнинг Расули, агар Лайлатул Қадрга тўғри келсам, унда нима деяй?» (дедим). У зот: «Аллоҳумма иннака афуввун туҳиббул-афва (Эй Аллоҳ, албатта, Сен авф этгувчисан, авфни яхши кўрасан) деб айт», дедилар.