حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ قَتَادَةَ عَنْ زُرَارَةَ بْنِ أَوْفَى عَنْ سَعْدِ بْنِ هِشَامٍ عَنْ عَائِشَةَأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ الْمَاهِرُ بِالْقُرْآنِ مَعَ السَّفَرَةِ الْكِرَامِ الْبَرَرَةِ وَالَّذِي يَقْرَؤُهُ وَيَتَتَعْتَعُ فِيهِ وَهُوَ عَلَيْهِ شَاقٌّ فَلَهُ أَجْرَانِ اثْنَانِ
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺ: «Qurʼonni mohirona (ravon) oʻqiydigan kishi ulugʻ, yaxshi safarlar (farishtalar) bilan birga boʻladi. Qurʼonni oʻqiyotganda duduqlanib, qiynalib oʻqiydigan kishiga esa ikki ajr bordir», dedilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺ: «Қуръонни моҳирона (равон) ўқийдиган киши улуғ, яхши сафарлар (фаришталар) билан бирга бўлади. Қуръонни ўқиётганда дудуқланиб, қийналиб ўқийдиган кишига эса икки ажр бордир», дедилар.