حَدَّثَنَا عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ عَمْرٍو قَالَ حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ يَعْنِي ابْنَ مُحَمَّدٍ الْخُرَاسَانِيَّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مُحَمَّدٍ يَعْنِي ابْنَ عَقِيلِ بْنِ أَبِي طَالِبٍ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ طَلْحَةَ عَنْ عَمِّهِ عِمْرَانَ بْنِ طَلْحَةَ عَنْ أُمِّهِ حَمْنَةَ بِنْتِ جَحْشٍ قَالَتْكُنْتُ أُسْتَحَاضُ حَيْضَةً شَدِيدَةً كَثِيرَةً فَجِئْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَسْتَفْتِيهِ وَأُخْبِرُهُ فَوَجَدْتُهُ فِي بَيْتِ أُخْتِي زَيْنَبَ بِنْتِ جَحْشٍ قَالَتْ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي إِلَيْكَ حَاجَةً فَقَالَ وَمَا هِيَ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُسْتَحَاضُ حَيْضَةً كَثِيرَةً شَدِيدَةً فَمَا تَرَى فِيهَا قَدْ مَنَعَتْنِي الصَّلَاةَ وَالصِّيَامَ قَالَ أَنْعَتُ لَكِ الْكُرْسُفَ فَإِنَّهُ يُذْهِبُ الدَّمَ قَالَتْ هُوَ أَكْثَرُ مِنْ ذَلِكَ قَالَ فَتَلَجَّمِي قَالَتْ إِنَّمَا أَثُجُّ ثَجًّا فَقَالَ لَهَا سَآمُرُكِ بِأَمْرَيْنِ أَيَّهُمَا فَعَلْتِ فَقَدْ أَجْزَأَ عَنْكِ مِنْ الْآخَرِ فَإِنْ قَوِيتِ عَلَيْهِمَا فَأَنْتِ أَعْلَمُ فَقَالَ لَهَا إِنَّمَا هَذِهِ رَكْضَةٌ مِنْ رَكَضَاتِ الشَّيْطَانِ فَتَحَيَّضِي سِتَّةَ أَيَّامٍ أَوْ سَبْعَةً فِي عِلْمِ اللَّهِ ثُمَّ اغْتَسِلِي حَتَّى إِذَا رَأَيْتِ أَنَّكِ قَدْ طَهُرْتِ وَاسْتَيْقَنْتِ وَاسْتَنْقَأْتِ فَصَلِّي أَرْبَعًا وَعِشْرِينَ لَيْلَةً أَوْ ثَلَاثًا وَعِشْرِينَ لَيْلَةً وَأَيَّامَهَا وَصُومِي فَإِنَّ ذَلِكَ يُجْزِئُكِ وَكَذَلِكَ فَافْعَلِي فِي كُلِّ شَهْرٍ كَمَا تَحِيضُ النِّسَاءُ وَكَمَا يَطْهُرْنَ بِمِيقَاتِ حَيْضِهِنَّ وَطُهْرِهِنَّ وَإِنْ قَوِيتِ عَلَى أَنْ تُؤَخِّرِي الظُّهْرَ وَتُعَجِّلِي الْعَصْرَ فَتَغْتَسِلِينَ ثُمَّ تُصَلِّينَ الظُّهْرَ
Hamna binti Jahsh (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men qattiq va koʻp istihoza qonini koʻrar edim. Shunda Rasululloh ﷺdan fatvo soʻrash va (holimni) xabar qilish uchun u zotning huzurlariga keldim; u zotni opam Zaynab binti Jahshning uyida topdim. Men: «Yo Rasululloh, sizdan bir hojatim bor», dedim. U zot: «U nima?», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, men koʻp va qattiq istihoza qonini koʻradigan ayolman; bu haqda nima deysiz? U meni namoz va roʻzadan toʻsdi», dedim. U zot: «Men senga paxtani tavsiya qilaman, chunki u qonni ketkazadi», dedilar. Men: «(Qon) bundan koʻproq», dedim. U zot: «Unda oʻzingni bogʻlab ol», dedilar. Men: «Men sharqirab oqaman», dedim. Shunda u zot menga: «Men senga ikki ishni buyuraman; qaysi birini qilsang, u senga ikkinchisidan kifoya qiladi; agar ikkalasiga ham kuching yetsa, oʻzing yaxshi bilasan», dedilar. Soʻng u zot unga: «Bu — shayton turtkilaridan bir turtkidir. Bas, Alloh ilmida olti kun yoki yetti kun hayz (hisobida) boʻl, soʻng gʻusl qil. Qachonki poklanganingni, buni aniq bilganingni va tozalanganingni koʻrsang, yigirma toʻrt kecha yoki yigirma uch kecha va ularning kunlarida namoz oʻqi va roʻza tut, chunki bu senga kifoya qiladi. Har oyda ham shunday qil — ayollar hayz koʻrgani va hayz hamda poklik vaqtlarida poklangani kabi. Agar peshinni kechiktirib, asrni oldinroq oʻqishga kuching yetsa, gʻusl qilasan, soʻng peshinni oʻqiysan», dedilar.Ҳамна бинти Жаҳш (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен қаттиқ ва кўп истиҳоза қонини кўрар эдим. Шунда Расулуллоҳ ﷺдан фатво сўраш ва (ҳолимни) хабар қилиш учун у зотнинг ҳузурларига келдим; у зотни опам Зайнаб бинти Жаҳшнинг уйида топдим. Мен: «Ё Расулуллоҳ, сиздан бир ҳожатим бор», дедим. У зот: «У нима?», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, мен кўп ва қаттиқ истиҳоза қонини кўрадиган аёлман; бу ҳақда нима дейсиз? У мени намоз ва рўзадан тўсди», дедим. У зот: «Мен сенга пахтани тавсия қиламан, чунки у қонни кетказади», дедилар. Мен: «(Қон) бундан кўпроқ», дедим. У зот: «Унда ўзингни боғлаб ол», дедилар. Мен: «Мен шарқираб оқаман», дедим. Шунда у зот менга: «Мен сенга икки ишни буюраман; қайси бирини қилсанг, у сенга иккинчисидан кифоя қилади; агар иккаласига ҳам кучинг етса, ўзинг яхши биласан», дедилар. Сўнг у зот унга: «Бу — шайтон турткиларидан бир турткидир. Бас, Аллоҳ илмида олти кун ёки етти кун ҳайз (ҳисобида) бўл, сўнг ғусл қил. Қачонки покланганингни, буни аниқ билганингни ва тозаланганингни кўрсанг, йигирма тўрт кеча ёки йигирма уч кеча ва уларнинг кунларида намоз ўқи ва рўза тут, чунки бу сенга кифоя қилади. Ҳар ойда ҳам шундай қил — аёллар ҳайз кўргани ва ҳайз ҳамда поклик вақтларида поклангани каби. Агар пешинни кечиктириб, асрни олдинроқ ўқишга кучинг етса, ғусл қиласан, сўнг пешинни ўқийсан», дедилар.